Рад : лист за науку и књижевност

на Тресибабу. Ноћу је Тресибаби дато поткрепљење, тако, даје 10. авг. у зору освануло на тој шланини ' батаљона, 2 лаке и по тешке батерије. Тога истога дана добије Хрватоваћ од Черљајева поруку да се крене за Турцима што из Књажевца одступају у алексиначко Моравље. Хрватовићева војска била је јако прорешетана страшном и неједнаком борбом око одбране Књажевца (сваки пети војник био му је рањен или убијен), батаљони су му били бројно слаби; а Физички изнурени. ЧОставив у Књажевцу и на Тревибаби нешто мало посаде, он се кренс за Турцима са 11 слабих батаљона и 12. арг. око 5 час. по подпе

битке. Наш излазак сл целим ђен. штабом па јужну падину Ораеиских висова и концентрација наше војске на тој планини није била 18. авг, као што тврди г. Владан (Отаџбина св. за септ. 1880. год. стр. 249.), већ 12. авг., дакле одмах сутра дан после тшуматовачке битке. Према томе и насртај ђен- Черњајева па мајора Ст. Велимпровића п смрт Велимпровићева није се десила 13. авг., као што причи . Владан (,„Отапбипа“ св. за септ. 1880 год. стр. 2481.) већ 19. авг. (Куриовума ради да спомекем п то, да је г. Владан погрешно забележио чак и онај за њега зиамевили дан кад је код шуматовачкога шанца пао с коња. Причајући то своје „прикључење“ (Отаџбина“ св. ва авруст 1280. год. стр. 90.) он вели да му се то десило 11. авг, а међу тим то није било невеселога 11. авг., кад смо шили у Шуматовац тде нас је чекала страшна; борба, већ веселога 13. авг. кад је г. Владан постао потпуковник, Комаров и К. Протић ђенерали ит.д. и кад се на тај рачун у штабу пило, па се за тим пошхи на коњима шетати од шанца до шанца). Све ове догађаје, са сравим датумима кад су се десили, ја сахгмного пре но што је г. Владан штампао своје белешке, опшеао у „Стражи“ (Видиш ев. за март 1879. год.), а моји датуми о нападу на Али-Сајиба пш смрти (О. Велимпровића подударају се потпуно по са казивањем Р. мајора Ј. Велимировића (Види „Отаџбина“ св. за септ. 1880 год. стр. 988. и 246.). То, што је испреметао датуме, (а е њима п догађаје) наводи г. Владана местимице на погрешна резоновања. Тако оп вели, „Черњајев одбивши Ахмед-Ејубову војску од Шуматовца, а с тим за сада п од Алексинца сматрао је за најнуж= паје да п Алп-Сајибу начини што скорије такође један „Шуматовац“. У тој цељн оп је још исте поћи после шуматовачке битке.... издао диепозицију за напад па АлпСајиба“ („Отаџб.“ св,за септ. 1880. гр. стр, 288.). По овоме г. Влад. казивању излази дакле као да је ђен. Черњајев знао још 11. авр. у вече да смо тога дапа разбили Турке на Шуматовцу п тиме их одбили од Алексивца (са десне обале Мораве), па се још исте ноћи журио са нужним мерама да и Турцима на левој обали Мор. „начини такође један Штуматовац“. Све ово не стоји. 11. авг. у вече ђен. Черњајев ништа ппје знао о пропасти турској на Шуматовцу. Ја сам те ноћи више пута бивао код њега п он је провео ноћ врло нелпрно, бојећи се да Турци јоти "те ноћи једним препадом не злузму Шуматовац. А да ће Турци сутра дан т.ј. 12. авг. обновити своје нападаје на Алекепнац, а једним одељењем покушати да нас у Алекеницу обиђу Озрен-планином — то је ђен. Черњајев држао у тврдо. М све његове дисповиције ноћу између 11. п 12. авг. биле су управљенео на то, ла што више војске још те ноћи привуче Алексинцу. Услед тога је пзвдата наредба и мајору Ст. Велимпровићу да 12. авг, са својим одељењен пређе на десну обалу Мораве п осване у Алексинцу. Дакле поћу између 11. п 12. авг. пе само да Черњајев није могао помишљати да концентрише војеку против Али-Сајиба- пода му “спрема „један Шуматовац“, већ баш на против био је у пајвећој бризи шта ће бити од Алексинца п наређивао је да један добар део војске, који је дотле стајао против Али-Сајиба, махне леву обалу Мораве па да трчи Алексинцу у помоћ. Чак и 12. лаве, у јутру, кад су турски заробљеници причали о јучерањој погибији турској па ПтТуматовцу и уверавали да Турци не могу дапас ни мислити да обнове нападаје "на алекенначке положаје, Черњајев нпје хтео томе веровати м рече једној групи "руских оицира да су то „турски шеретлуци“ и да ће Турци данас (19. аве.). па= падати на Алекепнац жешће но икада. -(Впди „Стражу“ за март 1879. стр. 484). ТРек 12, авг, после подне Черњајев је био стим на чисто да су Турци равбили глару 0 Штуматовац, али ни тада нити предуве какве мере да их гони на десној обали, пити

ћ

% 1