Рад : лист за науку и књижевност

ов ИЕ _ одломци ИЗ ДНЕВНИКА ЈЕДНОГА ДОБРОВОЦА — 325

Комаров ме позва да идемо на. коњима у ,„рекогносцировку“ спрам бујимирског виса. Са нама пође још и руски поручик Черкез ШахНазаров, а као коњичку пратњу Комаров поведе београђане Гају Дамњановића и Николу Ђорђевића и још 3—4 сељака. Дођосмо до наше мртве страже.

— Братци, ест Турки впередиг пита Комаров стражаре.

= Турци је л'2 — пита опет стражар са своје стране.

— Да, да, Гурки, естђ ли ихљ тутђ впереди 2

— Е, Турци, као Турци, одтовара војник неразумев питање Комарова — погана вера, баш су неки баксуз људи.

— Пита ђен. Комаров има ли Турака овде пред нама — умешам се ја. Е

— Аг Има ли Туракаг Има нб,ја де ће ти бити но ту! ено забило се ноде у онај шушњар па ћути. |

— Мљг сен часђ размотримђ — рече Комаров и ободе коња, а војник погледа за нама питајућим погледом, слеже раменима, искриви главу на једну страну, подиже обрве и рече: да бог да се у здрављу вратили.

Заиђосмо у ситну, густу честу, таман сврх човека на коњу. Коњи се једва провлаче кроз шибљак, а грање нас сваки час шиба по лицу. На два корака пред собом ништа не видиш од зеленога густиша и непријатеља не би опазио пре док му се не би на бајонет натакао. Само кад се добро прошнеш на узенђијама можеш видети по врх шуме да смо дошли близу под брдо, и ако ту има Турака, да морају бити врло близу.

Ја сам у тврдо мислио да Турци ову косу држе још поседнуту, и на један пут ми би криво за што да овако глупо изгинемо, те упитах Комарова прилично осорно: шта ово радимо какав циљ има оБо наше тумарање пред турском бојном линијом“ Ако треба рекогносцирати и извиђати предео, за што нисмо узели коју чету пешака, па да продиремо напред, и ако устреба да се пушкарамо, да би нагнали непријатеља, да се развије и тиме нам покаже јачину и размештај својих трупа. Овако само нас5—6 заглавили се на коњима у овај шибљак, па нити ћемо што видети, ни вајдити, само ћемо у лудо изгинути. Комаров је уверавао да тамо на коси нема Турака; но после малога диспута пристаде да се вратимо. Код мртвих стража нађе нас коњаник изаслан од Черњајева (који беше стиго Шруговцу), да потражи Комарова. Одјурисмо у каријеру.

Чим сјашисмо Комаров готово трком притрча Черњајеву и рече му: Михаило Глигоријевићу, имам за вас једну радосну вест: на оној

коси нема више Турака — Комаров показа на бујимирски вив — ми сад отуда долазимо; пели смо се до на врх — а за тим окрете се мени и упита као у потврду: — Језр те Т.........

Ни сад не знам в2 што, али ја у томе тренутку рекох: „јесте“ — и слагах заједно с Комаровом, јер ми се до на врх нисмо пели. Мало чав ћемо видети како у мало нисам скупо платио ово полагивање за Комаровом. _ ; [

; | УУБЈА ДУ 5