Рад : лист за науку и књижевност

сва Теа не — _ НАУЧНИ ПРЕГЛЕД | 888

У метеоритима је она резултат или експлозивног покрета, који их је растурио по простору, или огромног притиска коме су изложени пролазећи гроз атмосферу или усљед образовања њиовог стапањем (аглутинациом) на високој температури.

Срођавање метеорита са вулканским стенама, оправдава у осталом, и базалт са природним овиФакским гвожђем, које се до скора сматрало као метеорит, и тек се последњих година, геолошким проматрањима доказало као прави вулкански производ из земље.

Други важни проналазак истих аутора, из синтетичке геологије, .

јесте вештачка репродукција базалта. Бавалти су базичне стене чији су се састојци образовали у: две разне периоде: у шрвој периоди консолидације постали су оливин, магнетит, пироксен, а по некад и плагиоклас; а у другој су се периоди развили микролити Фелдепата

(обично од лабрадора), микролита, аугита и магнетита. Прве је до-

казао Кордије и у најједријим варијететима базалта, а за друге, који састављају главну масу стене, сазнало се тек пошто се микроскоп применио на геолошка испитивања.

Базалти се дакле својим оливином разликују битно од лабрадорита, које су исти аутори вештачки направили у прошлој години. Па ма да су ове сродне стене већ репродуциране и ма да се оливин сам за се, ласно производи, опет је базалте било тешко вештачки произвести. Проматрањем природних базалта експериментатори су дошли на мисао, да се њиов оливин морао образовати на млого вишој температури, но остали минерални састојци који га прате; на то упућује, у осталом и тешка топљивост оливина. За то су и свој процес вештачке репродукције. методом растопа, поделили у две периоде, различне по температури, којој је била изложена маса, из које је имао да постане базалт. Употребљена маса била је црно, хомогено стакло, чији састојци стоје у истим пропорцијама, у којима стоје и састојци једнога базалта са доста оливина (6 оливина, 2 аугита, 6 лабрадора). |

За прво време, које је трајало 43 часова, експериментатори су држали у платинском лончићу растопљено стакло у бело-дрвеном

усијању, то јест изнад тачке топљивости пироксена и лабрадора, а

за време других 48 часова маса се одржавала у црвеном усијању. У првој Фази операције произведени су, у средини смеђе ста-

класте магме, млогобројни кристали оливина, који имају све особине

природних кристала. Поред њих кристалисао је и магнетит у октаедрима. — У другој фази операције образовани су микролити лабрадора и магнетита, и остало је нешто мало од аморфне магне.

Магнет се образовао дакле и у првој и у другој фази консолилацијс. То значи да његова кристализација не зависи од степена његове топљивости, него од стицаја његових хемијссих састојака, који стицај потпомаже кристилисање силиката.

У кратко, Фуке и Мишел Леви произвели ву вештачки базалт, индентичан, у сваком погледу, са пртродним базалтима. Њихов покушај дефинитивно решава иштање о постанку бавашта: то су стене чисто вулканског порекла. — Други пут ћемо говорити о вештачкој репродукцији мелафира, диабава и долерита.

Ба