Рад : лист за науку и књижевност

352 : < КЕ о | ова

Страна 58. почиње овом реченицом: „Код крустацеа је нервни поредак као ш код зглавкара“. Види се да. „докторанд медецине у Бечу“ не зна оно, што знају ђаци у свима српским полугимназијама, а то је, да су љускари, само један ред из кола зглавкара, нису дакле две групе одвојене, које се могу једна поред друге ставити, "већ једна, као шира категорија у класификацији, обувата другу.

После прве реченице долази одма ово: „Рак има такође велики ганглион око ждрела (зар је све оно око „ждрела“ само један „ве_лики ганглион“ е) затим прени гланглион (који је постао, слободни смо додати, стапањем свију пост-езоФашких ганглиона што припадају тораксу, као што ву се стопили и сами сегменти цефалоторакса у једну љуштуру) и више трбушних ганглиона, који -ву екопчани једним ланцем (скопчани су еви ганглиони а не само трбушни). Ганглион на репу много је већи од трбушних (па и он, ваљда, припада серији трбушних ганглија!) а то је очевидно (да је већи, то баш ние „очевидно“; а да лим треба да је већи, то ћемо сад видети) јер рак потребује да својим репом пипа, куда ће да иде. За то дакле рат “де натрашке што се нервни танелмон за осећање ц пепање ма самом. крају од репа натоди.“ -

Као што се старим академичарима, који су за рака рекли, да је то „мала црвена риба што иде натрашке“, одговорило, да нити је рак црвен (мањ кад је куван, а таквог су га учени академичари најчешће виђали), нити је риба, нити иде натрашке — тако морамо и ми одговерити г. Ђ. Марковићу да: Прво: рак не иде редовто натрашке; и. њега воде више очи но реп. Друго: ничим до сада није доказане, да је крајњи трбушни ганглион одређен само на „осеБање и пиџање“ већ у тим Функциама остали ганглиони (за које писац увек мора рећи да су „вервни“, као да овде може општи речи о неким другим) суделују исто толико колико и он.

Ва нервни систем пчели писац вели да „оне имају највише нерава на глави, који су око жлрела у претенастој Форми обавијени. (Не помињу се цефалидни ганглисни што престављају мозак и из којих излазе ти нерви). На прсима имају један велики ганглион, који је од другог и трећег на глави одвојен; (какви су то „други“ и „трећи“ ганглиони на главиг) на трбуху пак имају = ганглиона, који су један с другим у свези и који тако рећи сачињавају један нервни кончић. (Ови су ганглиони у свези и сачињавају један систем; трбушни ганглиони део су тога система а нису „један нервни кончић“). Од ових нервних ганглиона (од којих ља ли од трбушних или од грудних или од свију) зависи те ове животиње имају ону умну способност која их од свију инсеката, разликује м прво им место даје међ свима осталим“. Ганглионарни систем пчела није савршенији но код неких других инсеката, те ни „најновија наука“ још није у њему нашла објашњење, за што ове животиње имају већу интелигенцију но остали инсекти. Важније је било поменути проналазак Дижардена, да волумен мозга пчелиног (који писац и не помиње) износи У од"ти део волумена целог тела и да је тај релативни волумен тои пута већи код пчеле но код бумбара. |