Рад : лист за науку и књижевност

354. 5 а “. РА ДО Па а св. 11,

тај предмет и од докторанта постати доктор. „Ако хтеднете“ велим, јер ако не хтеднете, онда ће те и даље писати: да се „сваки покрет, "који извршимо ма којим удом нашег тела, дешава на (основу. свести и разума“ (стр. 20) да се „органи, који су вољи људској потчињени, састоје из попречтиг лапшића“ а други „из глаткит лиршића“ м т.д. Референт незна од кадаје г. Марковић „докторанд“, али зна да се у првоме семестру медецине ове ствари уче друкчије но. што их он излаже. |

Читаоц ће сада ласно пресудити, колико је српска природњачка књижевност добила овом књигом и колико публика треба да је за хвална т. Министру Шросвете, што је исту штампао трошком Министарства. Писац је „сматрао за пријатну дужност да заблагодари г. Стеви Д. Поповићу, секретару мин. просвете и древених послова, на заузимању, да је ова књига у ошште евета угледала,“

У интересу одржања лепога гласа г. секретара ми сматрамо за дужност изјавити нашу сумњу, да је се исти јако заузимао за ово дело. Шами се-чани да се љегова услужност ограничила само на томе, да ову расправу пусти у „Просветни Еласник“ и да г. Минпстру подпесе предлог за награду, пре него што ју је прочитао.

Остављајући за други пут да проговоримо о томе како се наше Министарство Шросвете понаша спрам књижевника, који му се за помоћ обраћају, ми ћемо овај реферат прекинути тиме, да последње награђено дело не заслужује никако награлу коју је добило. А ерпски читаоци, који би ради били да сазвају што год о интелигенцији животиња нека се задовоље расправом о „Шчелама“, која је штампана у староме „Раду“ и леџим чланком г. Влад. Каћанског „Имају ли животиње душу 2“ И је излазио у последњим овогодишњим свескама „Отаџбине“.

Један докторант.

Карта Србије, -размера 1:750.000 1881. Издање књижаре 1. Бреслаџера у Београду.

Поглед на ову карту изазва у нас читав низ доста суморних мисли, јер се и нехотице запитасмо, да ли одиста има у нас каквог напретка. Кад би нас човек гледао из какве телескопеке даљине, он би без сумње опазио неко кретање, које Си га навело, да одговори

1 Чудимо се уреднику „Отаџбине“, који се труди да свуда докаже да су у „Раду“ чак све тачке п запете револуционарпе т антидинастичке, како је могао санкционисати мибао пишчеву да је међусобно убијање крунисаних глава међ пчелама верна слика „обичаја“ у људском друштву, („Отаџбана“ за Септембар 1881 год. стр. 282). — Владане... робе неблаг дарни! Зар је таква твоја взахвалност да драгоцено благоволење и штедру помоћ 2 Ми, које тип неправедно разтлашујеш за „противнике“, гиушамо се твоје нелојалности.