Рад : лист за науку и књижевност

"св. 11. БЕЛЕШКЕ - 365

Устав у Јапану. Октобра месеца ове године јапански император, представник династије петочних деспота, која влада више од 2500 година, објавио је народу укавом како жели да „установи јединство власти и политике на целом пространству своје царевине. Даље у истом указву говори, како он жели да се народ постепено спреми за уставан живот, па да би се овако озбиљној и важној реформи приступпло наређује да се народ постепено о томе обавештава, како би могао дочекати конституцију која ће се увести 1890 године.

Поглед на кретање Европско-Американске социјалистичке партије у години 1881. На последњим изборима у Немачкој содијалистичка је странка имала преко триста аиљада тласова. Дајући пред скупштином рачун о томе, како су дејствовале изузетне мере и „мало опсадно стање“ што се од неколико година ревносно употребљава против сопијализма, Бизмарк вели: „на жалост морам признати да су све ове мере, предузете против социјалиста, имале врло мало дејство; ова странка стоји и данас онако исто чврсто организована као пи пре, што се најбоље показало при изборима, где је њен уплив био врло осетан“.

Ми мислимо дакле да ће читаоце „Рада“ интересовати, ако им саопштимо неколике податке о овој странци, која је у западној Европи данас толико нарасла, да чак и државници морају водити о њој озбиљна рачуна.

У 1881. години излавила је социјалистичка партија на видик више п живље, јасније п силније него прошлих година. ,

Појава, та сасвим је природна У веку, кад се капитал све више и више групише у појединачке руке, које све јаче и јаче експлоатишу надничара и најамника и у опште Фабричног и земљорадничког радника — у том ето веку фине отимачине, увиђају потребу и социјалисте да се што шире удруже, договоре, вбратиме и организују; да би тако удружени и организовани издржавали што јачу борбу противу угњетача за угњетене, и што шире и дубље могли ширити своја начела. У то име

држале су социјелисте ове годнне неколико копгреса, осим многобројних локалних скупова и састанак. ;

Шрви жонтрес дрожат је у „Лондону од 14. до 20. јула. Исасланикл било је не само из целе Инглеске, него шиз других држава и покрајина. Конгрес је имао у виду локалне и интернационалне потребе радничког народа. Његове главне одлуке видићемо на крају овог чланка. ;

Мало доцније одлучила је партија да се држи интернационали жотљрес социјалиста у Берпу у Швајцарској. Влада руска и немачка склоне малу републику швајцарску да забрани држање тога конгреса. Тако и буде учињено. Кад то виде поглавице социјалистичке партије, удесе тако да једно“ дана изненадно освану имтернационалнли жонтрес сонтјалиста у Куру у кантону Граубинденском (Швајцарска). Изасланика било је не само из швајцарске — Француске, него и из Русије, Холандске, Данске, Инглеске, Аустро-Угарске, Немачке и Америке. Већање је трајало неколико дана. Грађани Кура марљиво су посматрали ове нове људе од нове науке, а нарочито кад су последњег дана приредили јавно предавање и весеље у једној гостионици. Сви су се дивили овако братском понашању и слоги тако разноврсних изасланика од разних народности. Конгрес овај закључно је, поред осталог свог рада, да се идући конгрес држи у Паризу и да се социјалисте пољске придруже руским социјалистама, јер оба народа имају истоветне потребе.

При крају септембра држан је жонарес социјалистичке партије у Тпамији, у Барцелони,. Посетилаца било је преко 500, а 186 делегата представљали су до 200 секција. Партија шшанеских социјалиста поси име: „федератија штатмскиг пожрајина“ ; она је чврсто организована по целој земљи п здраво одана делу ослобођењу радника. Партија ова гледа на дело ослобођења са гледишта „анархиста-бакуниста,“

Због тога шпанске и талијанске социјалисте нису учествовале на конгресу држаном у Швајцарској: ;

Чудне појавесрађа ток историјског развитка и напретка. Тамо, гдеје некад беснила тиранска била ~“ крвава пнквизиција мантијашка; тамо где некад сматраше народ попа као полу-0,. |, а пашу и владара кло самог, саваота бога, — сад ето тамо се слободно развијају и органпвирају друштва „анархиста“ којима је девиза: „ни бола па тостодара“, |