Рад : лист за науку и књижевност

нвколико УСТАВЦИХ ПИТАЊА

1 „4 ГОРЊИ дом /5> Мпелимо да се нећемо преварит ба пак:

мена устава у нас данас већ решена 1 јер не само да је она нарочито наглашена у престоној беседи и у беседи којом су закључене седнице скушштинске, не само да је од владе изашао формалан предлог о томе, него је и скупштина тај предлог једпогласно усвојила, а то ће она без сумње и по други пут учинити, као што је садашњим уставом прописано. Осим тога може се казати, да је и јавно мишљење већ потпуно изразило се за ту промену основнога закона земаљеског и по томе су сви они Фактори, који у томе питању имају мање више пресуднога гласа, изјавили се сасвим одсудно за ту промену аонаје одиста и веома јака и општа потреба, јер без промене устава све ће остале поједине веће и мање реформе остати непотпуне, необезбеђене, сазидане „на песку“. Промена устава мора неопходно бити оно што је још под злогласном Наполеоновом владом названо „соптоппетеп! Де Рефтћсе“ (крунисање зграде) и уједно камен темељац свима осталим унутарњим реформама.

Џа кад је промена устава већ метпута на дневни ред п кад она у недалеком времену ваља да се пзврши, онда без сумње наша земља стоји што се тиче езога упутарњега живота и строја пред једним веома важним и замашним питањем, стоји управо на обртној тачци, са које или ђе стално и поуздано напред коракнути или ће — поћи пизбрдицом у назадак и реакцију. Одиста, то није мало питање како п у коме смислу да се изврши промена основнога закона, па да буде одиста корисна и благодетна по народ, његово развиће и његове иптересе. Кад сама основа не ваља, није добра, онда како може бити добро и чврсто опо, што је на таквој погрешној и рђавој основи подигпуто и саграђеног ИМ ми се