Ратне успомене

Кал је живот врло мучан. На судбу се он не жали, | =

Сви песници песме пишу, Како души да угоде, = Братском слогом и љубављу, Да нам душу препороде. У песмама ми видимо, Е (Огледало наших дана Где је правда и неправда, Бол и туга опевана.

С з Код песника варке нема. Са знамењем сви се роде, Зло никоме да помисле, Спесмом збрате, с песмом сроде.

= Презрели су сва богатства, Масне плате и сва звања Песнику је чиста душа, Песнику се свако клања.

т Споменици подигнути, Показују њине славе И кад умре — песник живи, Песме ће их да прославе.