Ратне успомене

Главне Контроле, који је био главни интендант целокупне војске на бојишту.

Нико се овог вредног човека не сећа, а то је био један неуморни радник и стално на послу. Интендантура му је била у алексиначком начелству а на шуматовачком брегу више Алексинца, од !. до 15 августа 1876 године биле су најјаче битке, _ сваког дана од 5 до 8 сати увече.

Кад Турци нису могли да продру и да уђу у Алексинац, они пређу преко Мораве ка Суповцу, да нас нападну са бока, кад нису могли да пролру правим цариградским друмом, којим су дошли из Ниша до Шуматовца.

Наши су одмах променили полажјае, ушанчили се поред Мораве до Буниса и Делиграда а пок. Хрватовић, иза Ђуниса улогорио се испод јелног брега, да препречи Турцима пут ка Крушевцу.

За главне команданте имали смо онда руске официре, и ако је по чину било наших. виших официра и спремнијих и бољих.

Сећам се као данас да је било:

У Бобовишту био је мајор Голошчапов, на Буниском вису пуковник Межењиков, на Адровцу Рајевски, а у Делиграду са командом ђенерал Чарњајев и Коморов.

Све се борило до 18 октобра 1876 год и тога дана Турци заузеше Бунис, и на захтев Руског Цара, дошло је до примирја, докле идуће године и сама Русија није ушла у рат и прешла преко Дунава и дошла под Плевну.

У мају месецу, пре месец дана од поласка у рат, био сам се оженио, иу Августу из Делиграла пишем мојој млади да ми пошаље слику, да видим