Ратник

109

Бедеми тога старог млетачког града усечени су за две трећине своје висине у саму стену, само најгорња трећина озидана је вештачки, позади које се заклањају стрелци и топовп. На западној страни града подигнута је једна четвороугласта цитадела која околину знатно доминира. Прилазе с те стране брани један напред истурени бедем. Осим тога има још једна тачка, која домпнира јужни део града, а та је, стара цркра Св. ђурђа. Град има троја врата: једна на северном, друга на јужном Фронту а трећа у цитадели, подпуно заклоњена погледу са околни впсова. Воду добива варош неким старим водоводом, (Ацпесlпс) саграђеним на бојеве у дубокој гудури источно од вароши, но вода се доноси и из реке, течуће јужно из пред града, а осим тога има у самој вароши један извор п неколико сувп бунара (Фатница, Цистерна). Са југа на запад варош је дугачка 360, а с истока на запад широка 2-10 метара. Еад су се у току рата Црногорци Бару примакли^ највећи део становника из предграђа и најближе околине побегао је у град, и ту се затворијо. У граду беше свега 1200 људи способних за оружје, међ којима један баталион стај. војске а остало башибозук. Сви предграђани нису оставили своје куће, а нарочито католици су остали. Аустриски конзул Петровић становао је цело време обсаде у својој кући, — 160 метра пред јужним Фронтом града. Наоружање града састојало се је из 4 глатка и 2 олучена топа. Као што капетан Циклински каже, олучени су топови само један дан у борби учествовали јер су већ пред вече првог дана од црногорски деветоФунташа порушени (демонтирани). Командант града беше Ибрахим бег, способан и енергичан човен , а двојца најзнатнијп мештана, Сулим