Ратник

149

војнпка више пута, ако се он више дана једно за другим од исте болести јавио. А неки опет нпкако и не бележе амбуланте. С тога би ваљало прописати тачно, како да се подносе извештаји о амбулантима. Најбоље бп било, да се сваки без разлпке, који се болестан јави забележи као амбулант, али ако се други и трећи дан опет с истом болешћу јави, да сс не узима у рачун. Болеснике, којп су лечени у амбудаторијама ваља у извештајима главним спојитп са онима, који су леченп у болнпцама; јер амбулаторија као што рекох, постоји само у Крагујевцу и у Београду, а у свима осталим местима и лакши се болесници лече у болници. У свима болницама укупно боловало је у овој години свега 4.336 болесника од којих 108 затекло се у болницама од 1873 године, а 4.228 примљено је у 1874 години. На хиљаду војника у овој години боловало је 845’6. Морбидитет разбољевање —- у овој години био је већи но у ирошле .две године. У 1872 морбидитет је био 697°/ 00 а у 1873 години 843%о. (Боловање стајаће војске у 1872 и 1873 израдио је др. Сава Петровић и рад његов штампан је у другој књизи Српског Архива за целокупно лекарство). Умрло је свега 105 војника. На хиљаду болесника умрло је 24’83, дакле на сто болеснпка умрло је близу два п по; а на хиљаду војника умрло 21’0, дакле на сто нешто мало више од два. У год. 1872 морталитет — умирања — билоје 23 на 1000 војника, а у 1873 мањи 19’80°Л о . Знатно је више војника онеспособило за војену службу у овој години. Докле је у 1872 години онеспособило на хиљаду војника само 11, у 1873 години 13, у 1874 години онеспособило је на хиљаду војника 26’6. Колпко је војника боловало, умрло, пуштено кући на поправку здравља или онеспособило по роду оружја и по чину, види се из следеће табеле: