Ратник

152

Дакле сваки коњаник за годину дана лежао је близу двапут у болници, а код пешака тек нешто преко половпне је боловало у болнпци. Коњаника је највпше онеспособпло а затим одма болнпчара а најмање пешака. По месецима највишс је војника примљено у болнпцу Маја, затим Августа, Јуна, Септембра, Марта а најмање у Јануару и Октобру. Умрло ’је највише у Мају па у Септембру п Јануару, а најмање у Новембру. Морбидптет п морталптет најјачи је био у Мају с тога што је онда знатан број војника боловао од запалења плућа. Колико је у ком месецу боловало и умрло и у каквој сразмерп према годишњем броју болеснпка и према укупном броју војника види се из табеле на стр. 153. Најглавније и пајобичнијс болести, од коЈе војници наши болују јесу: наступна грозница, запалење плућа, врућпца и црвени ветар. На 1000 болесника боловало је од наступне грознице 116’6, од запалења плућа 69*77, од врућице 18*68, а од црвеног ветра 26*01. А на 1000 војника боловало је од наступне грознпце 98*6, од запалења плућа 59*0, од врућице 13*8 а од црвеног ветра 22*0. Кад упоредимо ову годпну са 1872 п 1873 видпћемо, да се знатно умножило нарочпто. разбољевање од врућпце јер у тима годинама боловало је : 1872 1873. од наступне грознице 113У О о 154°Ло од врућице 7У О о 6°/оо од запалења плућа 44%о 60°/ оо од црвеног ветра 46°/ 00 ЗЗЧо Да впдимо какав је морталптет био од овпх болести у овој и у прошлим двема годипама. На хиљаду разних болесника умрло је: