Ратник

САВРЕМЕНО НАОРУЖАЊЕ ЕВРОПСКИХ ДРЖАВА ПОЉСКОМ АРТИЛЕРИЈОМ.

При свем том што се наша пољска артилерпја у нашим ратовима 1876)7)8 год. показала врло изредно, опет зато увидило се да су турскп топовп, што се тпче дејства п даљпне терања — нарочпто што се тиче овог последњег — надмоћнији. Слабо пак дејство турске артилерије, нарочпто у почетку првог рата, може се прпппсати једпно невештпни турскпх артплерпста, хрђавој изради цпндера, старој конштрукцпјп граната (односно облпвка) и хрђавом баруту. Због невештпне артплерпста, гађање у првом рату бпло је посве нетачно, растурање метака сувише велико и пзгледало је да их наши топовп јако надмашују. Доцнпје пак, нарочпто од почетка Августа у борбама у долпнп моравској, видило се да су артплеристе турске стеклп прплпчно практике п гађање је постало много тачнпје. Али како у почетку тако и у току целог рата, расирскање зрна остало је врло незнатно. По учињеном тачном пспптпвању њиховп зрна увидило се, да узрок лежи не само у хр^авом цпндеру него и у баруту. Циндера било је впше сората са Форштекером и без овпх. Првп су дејствовали много бол>е од последњих; а у целпни могло се узети да је процент не распрснутих зрна пзносио 15 — 20% (при пуцању на влажном терену овај цроценат пео се и до 35%). Барут пак, којп је служио као пунење гранатно, већпном бпо је посве пстрошен и личпо је више на брашно барутно него ли на сам барут , с тога је врло сљедствено, да се код оваквог барута нпје нп могло очекиватп велпко дејство.