Ратник

228

У опште артилерија полази са ове тачке гледишта, да батерија мора бити снабдевена са толпко спреме, колико дој је довољно за један дан борбе и за такве прилике, где је попуна утрошка врло тешка. Неке пак артилеристе полазе са сасвим противног гледишта и захтевају, да батерија има на разположењу и сва средства, те да може и са деташпранпм деловима војске ступити као самостална, а да ни мало не зависи од попуњујућп колона придодатпх већим деловпма војске. Они дају батеријама не само једну огромну количину артилеријске муниције, него и пушчану муницпју за трупе пешачке са којп ма се у садејству налази. У опште рећп, они јој дају једну малу муницијску колону, где прппадају осим осталог још и резервнп лаФети. Ову велику резерву оправдавају тпме, што веле, да батерија па ускпм путовпма на овај начпн врло често брже напредује, него кад бп бпло у впше делова подељена, јер бп овако деспло се да командујућп оопцпр један део сасвпм пренебрегне п заборавп плп натраг оставп, а дужпна колоне нема у целпни велпкога уплива. Но при свем том свака батерија па и најумерније спремна, садржи већ толики број кола, да се број топова сасвпм губи. С’ тога је неопходно нужно, да се сва кола без којпх се може бптп, оставе назад и да се у борбу оспм борнпх средстава п најнужнијих потреба нпшта не узме. Ово се оправдава тиме, што је за батерпјског командира врло тешко при тако велпком трену, где топовп скоро пзчезавају, да командује и управља батеријом, сем тога постоји и та околност да су губптцп све већп у колико су при батеријп више нагомиланп разни предмети, који су пзложени дејству непрпјатељског оружја. У колико је сигурнија веза батерије са попуњујућим оделенпма, у толико се прва може простије спремитп. У овом погледу потребнп су највећи опити и најтачнпја оцена г