Ратник

809

Ако узмемо за усталење појмова, увећање дејства помоћу увелпчања калибра , то ће нам сљедећи пример показатп, како ће се онределити помоћу раставности цеви прираштај калибра. Рецимо да је 4000 кг. крајња граница терета, којп се на једним колима са довољно лакости може да транспортује, очевидно је да несме бити тежа од 4000 кг. ако је из једног комада (стална) конштруисана. Ако се пак цев прави раставна, онда се може најтежи саставни део цевп — задњи део — да начини већ сам 4000 кг. тежак. У овоме случају предњи део и унутрашња цев представљају прираштај тежине цеви, који је раставношћу добивен и који је за конштруктера еквивалентан са прираштајем калибра. При овоме несме се нп лаФет из вида губити, кога тежина расте сразмерно према укупној тежини цеви; јер треба се сетити да са растењем тежине покретност лаФета нагло опада и конштрукција лаФета наилази на огромне тешкоће. Према томе брига за лаФетом може принудити, да се остане испод оног увећања тежине, које се из општих разлога цеви може да изведе. Ако напослетку и не узмемо у обзир незгоду у коју долазимо због конштрукције лаФета, то ће нам просто размишљање показати, да добитак у прираштају калибра употребом раставног прпнципа није баш велики, јер треба замислити , да тежина система расти у врло брзој сразмерици према калибру тако, да се врло брзо доспе крајњој дозвољеној граници тежине или калибра. Тако видиће се ако се сравне тежине досада конштруисаних цеви да је ‘24 см. калибар крајња граница калибра, који се може за опсадне топове употребитп. Пошто смо навели случаје, када је нужна употреба раставнпх цеви, обратићемо пажњу оним случајима у којима овај принцип добија млого већу важност.