Ратник

817

изтроше, и будући да се бољи коњи обично за речену цељ употребљују, то је велика множина приплодног материјала изгубљена. Придружпли се овпм неуспешним околностима још и то , да се удесан и сходан потребама овоземаљским шлаг (врста каквог ваљаног соја) кова неизбере, и целисходна средства нужна за поболшање истог неупотребе, да земљораднпк занимајући се пропзводством коња сам непоказује ревновање и неналази своје користи у томе, онда се нетреба чудпти, ако ова за државу тако важна пољскопривредна грана на ниском ступњу остане. Тек онда може бити реч о успеху: кад произвођење и гајење коња иостане свеоишта, на гмкуствима' основана наука васцелог народа нашег , наслеђујући се од отца на сина с таком заузетошћу за коње и њихов производ, као да је знање о том с његовом природом срасло. Произвођач мора најпре да буде познаваоц коња, и да се у њима добро разуме он мора знатп, који делови п која својства телесна код коња вредност пмају, а која опет тога немају. При произвш>ењу коња мора познавати њихову будућу употребу и све што је код њих од користи за исту, те да с временом заузме такви положај, с којег ће за своје кобиле подпуно ваљаног, а према положеној цељи и савршено одговарајућег пастува знати да избере, како би за себе, а и за општу земаљску привреду с успехом коња одгајивати могао. Тек кад се ово постигне онда ће произвођач умети коње ценити, и знаће од одгајивања коња корист за себе прибавити, какве иначе ниодкуд не би могао имати. На који би начин наш земљорадник, односно произвођач коња, најлакше могао доћи до тих знања желимо да покажемо у следећем: 1. Држава ваљало би да и за ову као и за све друге пољске иривредне гране иостави сиособна лица, која би