Ратник

819

ђење бољих коња , поводом разних државннх потреба у земљу увози, а увоз хрђавих кобила и нарочито хрђавих пастува забрани; онда је најважнији корак за унапређење производње ваљаних коња учињен. Позната је ствар, да кад се пропзводња, коња сасвим остави старању приватнпх људи, без известног државног надзора, онда се ова изопачава и од дана на дан примећује се у њој велики назадак, тако да се напослетку поболшање ове производње тек с највећим жртвама може да се одкупп. С тога су увек државе на поболшање и распространење производње ваљаних коња и упливисале: 1. као на важно средство за узвишење народног благостања и 2. као на нужну потребу за независност једне државе од друге у смотрењу снабдевања — ремонтовања коња за кавалерију и артилерију. Државе нису никаква средства штедиле, да ову цељ постигну како сходним установама ергелским, тако исто и нужним обавештењима, упутствима, и подпомагањем самих произвођача ваљаних коња. Оне су плаћале добру цену за изредне кобиле и њихову ваљану ждребад; за добро одгајење, и од сваких мана слободне за расплод способне пастуве, одређивале су добре награде, или су их по добру цену од произвођача куповале: да у њима вољу за ту радњу пробуђују материјалном коришћу. Ваља се држати народно-економног начела да држава са стране несме ништа да куаи, што може сама да ироизведе. Новци на тај начин неодлазе на страну, него остају у земљи, и трговином подељују се добити отуд појединцима, а отуд има добити и народно земаљско газдинство уопште. Држава треба производњу коња да подпомаже енергично и довољним за то средствима, јер у томе лежи један од главних услова за поболшање и распространење исте. Држава и произвођачи треба заједнички на усавршавању и произвођењу ваљаних коња да раде, и што