Ратник

8 22

кобилу и у колико је пастув био хрђавији, који је кобилу опасао, толико ће већих недостатака имати производ; и од тога ће земљорадник имати сасвим незнатну или скоро никакву корист. Напротив: кад је ваљана кобида за приплод, опасена пастувом пуним снаге, који подпуно њој одговара. при удесној нези и довољној храни, може с извесношћу закључити, да ће се веће и ваљаније ждребе добити, које ће после 4. године опасепо од пастува подједнаке ваљаности, известно још боље и веће вредности ждребе дати, и на тај начин лепе користи произвођачу донети. Такву кобилу треба сматрати као капитал, који ће сигурне користи доприносити. Још је Прицелијус (РпсеИпз) тврдпо , да је мала, слаба кобила и нецелисходно употребљена за припдод, као и хрђаво негована и храњена , нарочито док је суждребна, највећа препрека, која стоји на путу гајењу и напредку ваљане ергеле. 3. С^аба храна и недово^љна нега цобида и Мдребади. Као што мршава њива слабу жетву даје, тако псто и суждребне кобиле, које се недовољно хране и негују, могу само мало. мршаво и слабо ждребе дати. Замислили се да наши сељаци своје кобиле преко зиме у најбољим околностима само са сеном или са сламом хране, а да већи део ове јадне стоке мора своју храну испод снега да изтражује, онда је увпђавно, да таква храна није довољна ни за израну саме кобиле, а камо ли и за плод у утроби њеној. Од тога је посљедица, да ждребад у узрасту изостају, и без сумњејеово трплење глади највећа пропаст произвођења ваљаних коња. Енглези кажу истину, кад тврде, да величина и ваљаност ждребади зависи од велпчине зобнпце, т. ј. множине зоблења.