Ратник

825

Наш сељак употребљује коље понајвпше за јахање и ношење терета, и пошто је земља наша понајвише брдовита, и код још доста хрђавих путова наших . мање иди више, ово су два главна употребна начина за коње код нас. К томе је познато. да сељак наш , одвећ слабо негује своје коње, и да ови прп извесној незнатној храни велике терете издржавају. Према томе не може бити ни разговора о једноликости п сродностп крви и соја, кад би се н. прим. за подмирење напред именованих потреба и облагорођење земаљског соја коња узимали енглески пунокрвии пастуви , који баш од свију сојева понајвише захтевају добру шталску негу, и пајвећу меру хране за своје развпјање, и који су понајпре само за трку. а никако нису за- теретне и пољске радове . или као јахаћи коњи за брдске предеде. Нецелисходним укрштањем и спаривањем разноликих сојева наши би произвођачи и оно мало, што на својим коњима употребљивих својстава имају, скоро упропастити могли, и на тај би се начин очекивања за бољи приплод без сумње осујетила. Сваки сељанин по свом сеоском обичају, без да зна зашто, избегава спаривање своје кобиле са врдо разнодиким пастувом и радије узима пастува од свог суседа за опасивање својих кобила, зато што зна, да ће ждребад, коју отуд добије, бити налик на ждребад и коње , које сусед његов од истог пастува има, и да ће се као и ови моћи с коришћу употребити за његове радове, а напротив ништа незнајући о својствима пастува из државпе ергеле, а видећи да између његове кобиле и пастува тог, под ког би своју кобиду подвео. постоји велика разнодикост, боји се од хрђаве пасме. 0 руковању и манипулацији код ергеле вели Јустус: „Укрштањем се врдо споро долази до побољшања коњског