Ратник

89

Остали део »ронта, пзмеђ белог и црног мора (од прилике 270 км. од којих само мраморско море захвата преко 200 км.) дакле од Дарданела до Успора, много је и много важнији. Као што је овај део међе азпјско-европске најшири и најлакши пут пзмеђ ове две суседне континетне, тако је он и најважнији на целом обпму Европе. За доказ овоме, ваља само погледати па видети, како свп главни путови од Персије, Аравије, Месопотамије, Сирије п северо - источне Аsрпке идућ к Европи, излазе на праг измеђ белог и Каспискот мора, где налазе два цигла уласка у Европу: преко Кавказа, куда се доспева кроз Јерменску, и преко Дарданела п Успора, што су на спрам Мале Азије. Овај други пут, преко Дарданела п Успора, једпни је, који удара у срце Европе, јер онај преко Кавказа не само што је заовптан, него и не излази на живац наше континенте, па обилазећп око Црног мора пролази кроз пределе, који нису подобни ни за трговне трансакције, нп за војне операције. Дарданелп и Успор беху дакле вазда онај најважнији мост, преко кога пђаху свп одношаји измеђ Европе и најбољих земаља азпјских, те са те важности имађаше вазда и нарочитог трговног и војног значаја, и беше живац целог старог света. Кад је цар Константин мислио, да престоницу своје огромне царевине римске ваља изместити некуда више у средину царевине, одакле би се јаче осећао утицај највише власти и у далеким крајевима Европе, Азије и Аорике, он је то учинио на Успору у Византији , данашњем Цариграду. Држање таквог положаја, који је сточак свију главних односа измеђ Европе и западне Азије, то је и данас главно тежиште, око кога се окреће питање, прозвано источно.