Ратник

95

Ово овако пусто море, најпушће од свију, која Европу заппрају, обпма знатан простор полострова илирског. Рачунајући од успора до Дунава дужина обале му није мања од 700 км. Алп и створ и облик ове обале чини, те одбрана против случајног напада с морске стране може се рачунати као поуздана. Лучнп његов облик даје згодан положај за одбрану, а неприступност обале отежава успех и најсмелијег налета. Од Успора па све до Варне обала је не само стрма и каменита, него и врло висока, те недаје савршено никакве згоде искрцавању. Од Варне до Кистенџе, опет је стрма и каменпта, и ако нпжа, ал успех на тој страни сасвим би се паралпсао незгодом, у коју би искрцана војска пала. За собом бесни морскп валп, пред собом и десно дебели, једва прелазнп Дунав, лево пак стрмени и високи гребени Балкана, — то све чини једно на друго само клопку, у коју би пскрцана војска безумно ушла. Од Кистенџе па до Дунава обала је ниска и баровита, дакле и кад би иза ње било земљишта за акцију војске удесног ; опет искрцавање уродило би пропашћу а не благословом. На целом овом Фронту има свега тројих врата, кроз која се користно може ући у полострово: Успор, Бургас и ушће Дунава. 0 Успору смо доста говорили. Ал с обзиром на овај источни правац, имали би, поред успора воде напоменути још и то, да кроз Успор има п матица, или струја, којом Црно море кроз прокоп отиче. Лађа дакле, ил ишла поред обале азијске, ил европске, неможе безопасно упловити у прокоп, јер је матица (уздружена с ветром) големом снагом баца о стену. С тога лађе морају пред Успором на 5 —lO км. пустити се на дебело море, да би ухватиле, или боље, да би се неосетно увеле у ту матицу. Ово чини напад с ове стране тешким, скоро немогућим.