Ратник

МЕМОАР ИЗ ТУРСКЕ.

(34 ПУТОВАЊА МОГА ЛЕТИ 1871. год.). Ј

Полазпа мисао:

Србија мора водити освојан рат, борење на граници не води ничему другоме, но рупнирању земљишта свога и духа у своје војске; освајање (ма п најмање) уздиже предузимљивост и шири идеју ослобођења; Фактично и на лицу места покорење извеснога дела; осптурава овај.

ЈЕ Познавајући етнографске околности на западу од Србије — сва пажња српскога војника брзо се окреће ка

југу и истоку: од Сјенице наоколо до Видина. Геометријски појмови о димензијама линија, много пута у рату, као и у животу у опште, могу да искажу најозбиљније. правце, у којима операцијонску војску повести ваља.

Амфитеатралан облик јужне међе (од Пазара до Пандирала) и управан источне (од југа северу), одмах бележе као ослоне тачке за напад ова места: Алекспнац, Крушевац, Карановац, Пожегу на југу са директрисом ка Косову и Подрину; и Књажевац, Зајечар са Неготином на истоку, — директриса Подунавље пи теснаци у изворноме пределу Искра, Струмице и Марице.

Никада још историја не памти, да је се судбина међу народима решавала у пределима непролавним, кршевитим и беспутним горама: овај је терен вазда био секондерне