Ратник

МЕМОАР ИЗ ТУРСКЕ 139

вредности. Брежуљковити и ниски предели — то су меј-. дани земљама и народима Ту јеод вајкада смештана и развијана најјача снага и материјална, и морална и војничка у свахога народа. Србија неби пала 1818, да је отет био само југозападан део њен, — али је одмах пропала, чим је изгубила своју Мораву од Алексинца до Смедерева.

П.

Ове предходне мисли упућују свакога војника да, чита најпре карту, да разбпра за главне долине (и платове) и правце њихове.

Геотрафеки размештај гора, на глазној морској водомеђи (у дентру турске), врло је јасан: Рило и Шар, то су две планинске групе нераздвојене; од прве полази најпре нешто на север дебела грана, која наскоро обрће и опет на исток, те као Копабалкан цепа Бугарску на двоје, и протеже се чак до Црног мора. Шар преко Прнога Дрина привезује се за тако исто снажну грану, која од предела изнад Ђаковице, иде на север до врела Ибрових, где се још једном прелама, к истоку.

Ова планинска греда — размеђа вода дунавских и средиземскога мора, обично је преко 5000 (Рило 9000“, Шар 7—8000', Хајла до 6000) апсол. висине; најнижа је међу Вардаром и Моравицом, где на равноме (међу Моравицом и Големом реком) износи апсолутна висина. 1828': а за тим изпад Ихтимана на друму 2460".

Озај венац двоји и задатак ратни на двоје: северни (већуном дунав. басен) и јужни (морски) како се воде деле. Сам пак северни део, могао би се поделити опету правцу равноодстојника на западни, у коме је Бели Дрин, Ибар, Ситнида и Морава јужна; источни, у коме је област дунавских приточица на север од Балкана (Искар, Вид, Осма, Јетра .. .). Међу источном и западном полом