Ратник

РАВЛИЧНОСТИ 181

Т,

Развитак новије артилерије. Тек 1859 године појавили су се жљебаци у борби први пут у Италији. Ре су тада донели собом неки број „жљебних топова“,

И ако су жљебаци у овој војни показали надмоћност над „глатИМ топовима“, опет нису тако брзо свуда усвојени. Тек од 1864 године датира се опште усвојење жљебака, али опет помешато са глатким топовима,

У почетку није вођена борба око тога, да ли да се усвоје жљебаци или острагани. љебаци су имали најпре да издрже борбу са глатким топовима, које је трајало до 1866 године.

У овом пруско-аустријском рату ступио је у борбу заједнички остраган са острагушом против жљебне спредњаче пи жљебног спред пунећег се топа. У овој периоди острагани се нису истакли тако напред над жљебадима, као остратуше над жљебушама, а овоме је био тај узрок, што нису ни имали прилике, да покажу своју надмоћност, јер се Аустријанци нису нигде упорно бранили, осим код Кенигреца.

Ово је био узрок, те нису свуда усвојени и то је трајало до немачко-Француског рата т. ј. до 1870|71 тодине,

У овом времену истакли су се они над Француским жљебацима у след коректне употребе артилерије, препизности У гађању, брзине ватре, даљине метања ит, п,

Од овог времена датира се стварно дотеривање и усвојење остратана код свију држава.

П,.

Сравнење остратана са жљебацима. Изналазак, да се топови пуне с дна, није никакова нова мисао. Већ у ранијим вековима употребљавати су разни клинови за затвор цеви са дна. Због неусавршене технике у оно време прешли су у заборав и тек су у овом веку понова оживили, када је и техника добила бољи полет. И данас није потпуно решено питање који од оба система топова (остратани и спредпунећи се) имају надмоћније користи за све случајеве, те с тога неке државе дају већег значаја једном а неке другом систему, и према томе држе их мешовито,

Користи и недостатци које имају острагани могу се поделити у главном у троје т, ј. у односу на: пуцање, служење и израду.

1. У односу на пуцање;

а. Код ових топова постигнуто је то, да се сво цунење може употребити на терање зрна, јер зрно нема завора — има већи пречник од пречника душе по пољима; зрно је без икакових особитих удеса, принуђено да путује по жљебовима и зазор потпуно да испуни, услед