Ратник

" 192 | књижевност

ратовима по далеким пределима Азије. Мана је, што су у борби далеко од прве линије; али не зато, да се опасности клоне, јер је њихова мужевна храброст доказана и призната, већ зато, што се радије на колима возе него да јашу, па немогу свуда да прођу. Из наредаба вредно је навести што каже Генерал Драгомиров: бваки нека зна, да ће у борби бити подкрепљен али не смењен. Фишеке треба економично трошити, Сваки војник мора знати куд и зашто иде, да, ако вођа погине, његова мисао са њим неизчезне, У борби нема бокова ни леђа, нити их сме бити ; увек спреман онамо Фронт окренути, ђе је непријатељ, Ради као што сп на вежбању учио, нишани добро пи нападај љуто бајонетом, па је победа твоја. Генерал Гурко: Борба није ништа ванредно, већ прости екзерцир у куршумима, зато треба само мало више хладнокрвности и реда. Војник треба добро да зна, да му је света дужност, нетрошити у залуд : куршуме у борби а пексимит у логору. Генерал Скобељев: у борби избегавати неред ин разликовати просто наступање од напада. Другу у помоћ притећи света је дужност; — нерасипати муницију, Ред и тишина у борби. „Хура“, виче се само у близини непријатеља јуришући, Губитци су у јуришу незнатни, али грдни пи срамни у бегању.

Тенералштабна служба. Шеф штаба војске посвећен је у све намере главно-команљујућег. Он га заступа у болести и ако би умро, ДОБ се место не попуни, Војска руска је неспретна и тешка у кретању, а то се закључује из дугог времена (9. месеци) од почетка мобилизације до прве борбе. Дописници новина несму о кретањима ништа саопштавати, док наумљена борба није свршена, а онда пмаду подпуну слободу да све описују.

Пешадија нема ни немачке аутоматичке дрвености, нити Француске слободне окретности. Пред старешином врши команде прецизно, али остављена сама себи, падне у неред. — Ватром зна добро господарити. Тако на пр. је код горњег Бугарова пустила Турке до на 100корака, па онда осула ватру и јурнула бајонетом; 2.000 Турака погибе, При нападима бСулејмановим на Шипку грозила је Русима велика опасност. Руси напунише оџакове земљом, узјашише на козачке коње и џаковима заклоњени јурнуше напред, а турци уплашени побегоше.

Руска коњица формирана је у Дивизије из |. хусарског и једног уланског пука за напад у масама, једног пука драгона за борбу пешке и на коњу, и једног пука донски козака, одавно на гласу ради њихове способности за службу извиђања. Примећује се, да руски коњички официри нерадо јашу, радије се возе на колима; да неволу дресирање коња и кошију. Но било то истина пили не, руска је коњица за целог рата била на врхунцу свог задатка и оправдала наде од ње изчекиване. Већ пре рата показала је своју способност; једна бригада ~ прешла је пут од 180 километри за 3 дана, дневно 12 добрих сати, неоставши ни једног човека или коња иза себе. Установа Цара Николе, да се драгони и за пешачку службу установе и успособе, показала се је врло сретном, — У многобројним приликама тог рата били су на велику корист употребљени, —— Козак и коњ његов, изванредно су пнтелигентни. Може се рећи да коњ свога господара подпуно разуме