Ратник

194 КЊИЖЕВНОСТ

снабдевеним са _ роревима за пуцање, Кад су се трупе искрцале на десну обалу, није било ни говора о тактичком постројавању, но су излазећи војници придружавали се онима, који су већ на обали били и борили се, без обзира ком пуку, батаљону, чети или вод“ припадају. Та тактика, коју су војници сами од себе употребили, диван је успех имала, и домста би требало војнике у њој поучавати, т, ј. привикнути их, да бе, кад се из своје части изгубе, онде придруже, где су најближе.

У Опште. Та тог рата види се, да број одлучује победу, те треба да на том и ми непрестано радимо, да војску умножимо, да ју добро обучавамо, али не само у неколико школа, већ као што у Немачкој 6 ва, из детињства, У свакој општини да се народ привикава на ратну спречу, _Рат оријенталски састоји се из напада и одбране поједини пољски утврђени места, комбинацијом ровова и остратуша, па је и борба прса у прса увек победу завршила. У том треба да се војник изображава, а не само да се на своју пушку ослања, нарочито пак не на пуцање са велике даљине.) —

Морално васпитање војника. (Васпитање војно дели се на морално, интелевтуално и Физично, — ово последње почиње одма чим војник у војску ступи и под добром и редовном управом развија се брво и повољно. Ичтелектуално развиће мора почети што раније, — но овоме стоји на путу вршење службе, за коју се војник употребљавати мора. Дакле то васпитање ваља тако удесити, да небуде војнику као нов «ерет. — Морално васпитање је рад сваког дана и сваког тренутка. Поучавање, савет, пример, приметбе, прекори и казне, то су средства за постигнуће цељи, — После овога писац је преставио у неколико примера, какав неби смео бити четни командир, па затим црта онаковог командира, какав би по његовом мишлењу требао да буде. Командир има у чети официра, писара и нижи чинов'. Сваки тај чин има свој дисциплинским правилом ограничен круг т, ј. свој део власти и одговорности, па кад сваки своју дужност врши, и чета ће сама добра бити, Но несме се капетан само на то ослонити, па да више о ничем бриге неводи, већ мора да се увери, да ли сваки пи врши оно што му је у дужности. Односно ново-уписаних, требало би да капетан сваког појединог добро осмотри, о његовим дотадањим односима испита п оцени, па да се онда трема тој оцени за сваког рекрута одреди по један старији војник, коме се придода да га поучава, упућује, води, и т, д, но наравно да тим није лишен своје дужности дотични каплар, поднаредник и водник,

0 вери каже писац, да није добро присиљавати војника на вршење овога или онога, а то с погледом на скептицизам, који је светом завладао, — Треба свакому пустити на вољу, да уз добро и псштено понашање, савестпо вршење дужности, онако се боту моли, како је кому воља пли како му његова вера доноси.)

Зресфафепг паге. (Јули) Хисторија оријенталског рата. Рат против Србије 1876 године.

(У овом чланку који је наставак историје рата 1875, 1876, 1877 и 1878, осматра писац улогу коју су играла утврђења око Делиграда,