Ратник
249. ЗВАНИЧНИ ДЕО
извесности могли би бити повод, да се постављена цељ с државном ергелом не само непостигне као што треба, него да се установа још и сасвим руинира. — Именовани чланови не само да су одсудно шротив тога, да се државна ергела на напред изложени начин администрира, него су противни и томе, да она _ буде и војна установа и да стоји у надлежности војног министра и то из ових разлога. _
а, Што би свако војно лице, које је с правим духом војника — нерадо улазило у службу државне ертеле, и ако би силом налога већ морало да уђе. главна ће му брига бити, да се стара, да што пре свој положај подобно промени из једног гарнизона у други, те би тим поводом административно 060бље у овом заводу вечито ново и с дужносћу неупознато било и тако у ергели никад се каква основна мисао конзеквентно неби извести могла, и
6, Што је природа ове установе такова, да она не може бити у надлежности министра војног, него министра за земаљску производњу, јер државна ергела није установа за производњу чисто војни коња, него за производњу и поболтање земаљске расе коња: а ко се има да стара за бољу производњу осталих врста стоке и за производњу у опште, тај треба да се стара и за бољу производњу коња и постављајући поједине нужне мере за поболшање производне домаће стоке у опште и на по се, моћи ће и за поболшање домаћег соја коња потребне мере практичније и корисније с народно економног гледишта извести него министар војни, који пред очима има главну употребу коња само за војне цељи.
Шрема овоме по мнењу горе именоване двојце чланова комисије, државна ергела, треба не само да се по основи положеној у протоколу од 19. 20. 24. и 25. т.М. преустроји и састави, него уједно да пређе у надлежност министра Финансије, као надлежног за земаљску производњу и државну привреду у опште. — Члан комисије г. Крста Петровић додаје још и ово:
У случају, ако државна ергела дође унадлежност господана министра финансије, као п у самом томе случају, ако би државна ергела остала и даље под надлежносћу господина министра војног, а управни званичници државне ергеле: као управитељ, економ и подеконом имали би бити звавичници грађанеког реда, да се истима званичницима има систематична плата периодично повишавати и то управитељу по размери