Ратник

55) Е КЊИЖЕВНОСТ

писац у две таблице распоред дневни за обучавање коњице, а у једној таблици је успоредио пешачко и коњичко занимање.)

Енглеска убојна снага и политички значај. — (Шисац најшре осматра држање Енглеске у последњем врзмену и доказује из догођаја, да баш у пркос тврдњи лорда Дизранла „да Енглеска жели мир“ настао је рат иза рата; даље побија и другу тврдњу овога „да је енглеска најбоље за рат спремљена“ осматрајућ и излажућ њену убојну снагу, — Енглеска Флота и трговачка пи ратна најјача је на свету. Ова последња пма 183 лађе од којих 14 оклопнице, Ова Флота дислоцирана је по разним деловима мбра и описује Еако је у ком пределу јака или слаба према локалној потреби, При том баца поглед на могућу инвазију саме Енглеске од стране других држава, којој би Енглеска могла противу ставити само 20.000 војника; а кад би на континенту рат започела, па да и последњег војника редовне војске поведе, једва да би имала 70.000, Још неповољније стоји Енглеска у својим ЕОЛОнијама, где јој је војна снага за одржавање истих за чудо недовољна, и из свега тога закључује и доказује писац ратну импотенцију Енглеске односно домаће и колонијалне одбране, а о агресивном поступању ни говора, те је претња Енглеске са ратом празно хвалисање и остаће само проста претња); ако п купи коју страну војску за новце, да се бори; но и та су времена прошла где су се државе у рат под кирију давале. Људи за војску неузимају се као код осталих држава из народа, него се купују за новце, па пошто богаташи неће да служе, него само да уживају, и пошто је грађански сталеж само у својој трговини и занату зачамио, те нема ни појма о важности војничких потреба, а трећег сталежа, сељака у Енглеској нема, то лежи сав терет на четвртом најмногобројнијем сталежу неимаоца, који нема ни крова ни огњишта. Начело војног закона у Енглеској је ово: „Ево, ми богати дајемо ти паре, а ти иди гини за нас“! У својим колонијама неиде Енглеска на то, да их добром управом у благостање доведч, него тежи да се што више материјално користи, изсисавајућ и последњу кап крви, Ову штудију извео је писац врло Фпно и интересантно и подкрепио ју са хисторичким посматрањима енглески ратова и освајања и средстава при том употребљених, њеним односима према осталим државама а нарочито према Русији.)

Пројект за натапање моравског поља више Беча. — (Инжпнир Родћаозку израдио је пројект, како би се дало наводњивати гб= лемо поље више Беча, помоћу канала пз Мораве (ческе) и Дунава. Два аустр. оФицира посматрају тај пројект са војничког гледишта, т. ј. у колико ће пројектирани радови бити у корист одбранбене снаге за Беч против напада са северне стране, а у колико ће опет бити од штете, Писац закључује да ће канализација бити дефанзиви користна али офанзиву да ће спречавати).

Рад дивизије у оквиру војске. У овоме засебно пагинираном чланку излаже писац одношај и рад једне дивизије | у свези целе војске т. ј. он објасњује и попуњава постојеће прописе правила и начела Валдштетенове тактике. Главни услови за тачно извршење свију наредаба