Ратник

464 · НАУЧНИ И поучЧНИ дЕО

тешкоћама терена код самог кланца Шипке, бар пре подне извршити моћи, и то тим мање, што се је морало замишљати, да ће се и следећег дана наићи на непријатељски одпор.

'Гребало је дакле још #. до села Шипке допрети или бар до у околину Казанлика. Истина, од Хајнкиоја до тамо има 95 км., али при оном што су руске трупе кадре поднети, могао се је такав усиљени марш у рачун узети.

Кад пак помислимо: да је борба код УФлана у 10 сати одпочела; да су Руси тек у подне село заузели, да је при терању непријатеља и доцнијем прикупљању разни оделења извесно време утрошено, па да је напослетку и замор трупа у борби при големој врућини упливисао, онда се могу узроци појмити, из којих се дужи марш није могао учинити.

И коњица, од које се је могло надати, да ће још бар у Казанлик стићи, урадила је тог дана много. Њен командант херцог Лајхтенберт говори у свом рапорту, да је при наступању непрестанце, у сваком кораку, морала сузбијати Турке, који пудаше са дрва, иза жбунова, шплотова и из ровова, те јој услед тога беше служба врло заморна, и као што из тог следује, и њено

кретање врло оспорено. У борби код Уфлана је знатно -

суделовала и повољном решењу у велико допринела, а кад се је даље кренула; главна њена колона морала је марширати преко поља.

ЏШрема свему томе дакле, није се чудити што ни коњица тог дана дужи марш није учинила.

Генерал Гурко, сигурно из обзира на претрпљене штрападе, назначио је своме кору за 4. Јула село Маглиш као коначиште, јер у свом рапорту од 9. у 2 сата 10 минута после подне, јавља врховној команди: Сутра намсравам у Маглишу преноћити, а прекосутра 5. Јула нападати Казанлик. |

Е + | ' ђ |