Ратник

466 НАУЧНИ И ПпоУЧНИ ДЕО

велику даљину, немогуће, осим кад би била спремљена нарочита, средства за везу између предводног кора и Трнова, односно Габрова, што не беше случај; јер осим једног козачког пикета у Хајнбогазу, не беше ни поштански штадија (гејај5) ни телеграфа; а баш овај последњи је једино средство, којим би се одржавала најбоља веза између Габрова и Хајнкиоја; наравно изузев какове сметње. Времена, да се телеграф подигне беше доста, може "бити није било средстава. При комбинованим предузећима, где планина као што је Балкан, раздваја трупе, врло је опасно рачунати, да ће. све предпоставке онако испасти, као што су замишљене, па се дакле не сме ништа занемаришти, што би иоле могло доприносити обостраном спо"разуму раздвојени колона. -

Шре но што ће се генерал Гурко из. Хајнкиоја кренути, 4. у “ сати изјутра, одправио је последњи рапорт тлавнокомандујућем великом кнезу, у коме почиње са речима: „Ја марширам за Казанлик“, но даље не садржи тај рапорт ништа, на што се је генерал одважио. Ситурно је још тад генерал Гурко мислио, да ће следећег дана моћи напасти кланац Шипку. Рапорт, који би био одправљен тог дана после подне из Маглиша, неби никако могао благовремено стићи у Габрово.

При таковим околностима беше за ту цељ може бити једино средство, да се употреби пут преко кланца „ипурска пољана“ и њиме шиљу бугарске гласоноше, као што је то генерал Гурко 5. Јула из Казанлика учинио, кад је већ сигурно знао да ће 6. Шипку нападати. Даљина од Маглиша до Габрова износи тим путем око 80 км. и могла се је благовремено проћи. Гласоноша послат 4. у Габрово, задоциио се је тад, али се је и морао провлачити путовима, који још бијаху у кругу турског "дејства, па чак и кроз њихове логоре. Кад би из Маглиша послат био, не би се то може бити догодило.