Ратник

168 НАУЧНИ И ПОУЧНИ ДЕО

Услед тога одређена је 1. и 2. чета 36. пешачког пука, под мајором Бојно-Рођевићем, коме је придат тенералштабни капетан Андријев, да подкрепе другу сотнију на Брдек планини. Ове трупе састадоше се у “ сати у вече, но почем пешадија беше много уморна а и прилично доцкан, закључише да следећег дана у 3 сата рано "нападну. Турци употребише то време и угврђаваше се на Брдек планини.

Пут са Шипке у Габрово беше турска посада на више места покварила, а по висовима подигла заклоне за _ топове и ископала стрељачке ровове. Положај на Шипки био је већ сам по себи јак, а по добивеним вестима, турска посада била је + до 5000 пешака, 2 батерије и неколико стотина коњаника, те је према томе генерал Дерожински био мнења, да је боље нападом причекати док -ватражено подкреплење пристигне.

Само се по себи разуме, да то мнење нису могли одобравати у главном стану у Трнову, јер је са генералом Гурком било уговорено, да ће се Шипка 6. Јула с обе стране нападати. Услед тога дође ноћу између 4. и 5. дивизијар генерал-лајтнант кнез Свјатопулк-Мирски у Габрово и донесе наредбу да се безусловно напада.

Шут за преко Шишке, беше и без онога, што су га "Турци у одбранбеној намери покварили, и онако у хрђасвом стању; а говорило се је, да суга Турци последњи година хотимице занемарили, нарочито пак онај део од кланца до села Шипке није никако оправљан. Тек кад "Руси заузеше кланац, употребише сва средства да се пут опет добро оправи, с обзиром на доцнији предвидљиви велики саобраћај.

Пењање почиње од прилике код Габрова, које лежи 650 метара високо. Дотле иде пут уз реку Јантру па онда побочном долином реке Козарице до утока парничке реке, а одатле стрмо уз Шрвени брег до прве карауле.