Ратник

664 НАУЧНИ И поуЧНИ део

Војничко искуство захтева велика размишљања и свестрана испитивања свију оних околности, које могу потпомоћи или сметати овом или оном успеху. Џа шта може друго највише сметати, него боловање, које се у војсци развија ма из којих било узрока изавватих условима рата % Ето, то су услови, које старешине треба да предвиђају. а за то потребна су свестрана знања и искуство. Може се рећи, да би многа војничка предузећа са свим другојачије испала, да војске нису изложене великим губитцима услед болести. (0 правом говори у свом делу старина Ремифор' Француски војни лекар: „војске имају посла са два непријатеља. Један је видљив а други не. Од првога може се бранити оружјем, а против невидљивога непријатеља не помаже ни ратна вештина, нити траброст; њему нису препона никакови шанчеви нити грацки бедемт; од њега се недчекује ни примирје ни помиловање“.

Ми немамо тачних података ни о болестима, којима су се војске биле подвргнуте, нити о броју болесника, у ратовима минулих столећа; но знамо то, да је честије војводе побеђивало велико умирање војника од болести, него од рана. У ратној историји или се никако не спомињу губитци, које су војске од болести претрпеле, или су пак са свим нетачни; то се питање сматрало као споредно. Историци, који су описивање битака сматрали као сретство за изазивање љубопитства у читалаца, спомињали су само мимогред болести, или особите губитке у рату. Лекари пак почели су описивати болести у војскама тек у почетку прошлог столећа. При описивању битака историци нису испуштали ни најмање околности, док на против болести су ретко спомињали, јер приповедање о биткама више интересује и јаче потреса, него описивање жалосног стања војске услед болести; осим тога, тако жа-

' Кетугог! (1.) Ке шедест а'ттве.. Рат. 1861. ла. 18.