Ратник

с> <> сл

РАЗЛИЧНОСТИ

Утицај рата на народне обичаје. — Код нас Срба бела недеља то је весела недеља. Наш сељак у те дане одмара се 0л велиих физичких трудова, и баца сву бригу на страну са изреком : „Отупамо у пост као у сиње море, Бог зна ко ће усерс дочекати, на страну бриге и веселмо се браћо“; те тако сближују се један другом заборављајући све дотадашње увреде; раније омразе. уравњују се и у опште измирења се чине, ако је каква непријатељства међу њима било. Тих дана по обичају чине се скупови по селима и општинома) на истим скуповима младеж игра коло ин пева све двоје и двоје, одрасли н снажни момци поред играња у колу а усљед частољубља бацају се камена с срамена, рву се пи томе подобно; стари људи са старицама ссде, пију, часте се и уживају што им се деца: синови, ђерке, снаје, унучад, тако лепо веселе и забављају. Таква весеља трају скоро целог дана; а при растанку договоре се, у које ће се време и сутра дан искупити, па онда онако весели и задовољни одлазе својим кућама,

По долазку кућама укућани продуже разговор: како је овај или ова лепо певала, пграла; како је овај онога каменом пребацио или оборио у хрвању, и све то бива са неким особитим задовољством, Ето, тако се дани беле недеље свуда проводе и по свима крајевима Србије.

(ве године, једног дана беле недеље отишао сам у село Кнежевац у округу рудничком, где сам и те скупове посјетио, па што сам видио на тим сеуповима и како се ти дани прославише ове године 2

Весеља и забаве и тада су била, али сасвим другог рода, Та промена у забави бијаше такова, да обраћа нарочиту пажњу, и као нешто узорито за војника, заслужује, да се забележи и на јавност изнесе,

Прослава беше у сасвим другом виду. Ту се није могло видити бацање камена, елисање и т, д. што несретним случајевима могу донети и хрђаве последице, него сиграчке у војничком духу, које задовољаваху не само оне, који су се сиграли, него и старце и старице и сву скупљену младеж, а нарочито оне мушкарце у којима се је тек почело развијати частољубље за називом: „Јунак“ — „бр и окретан младић“. Да наведем између више војнички сиграчки, које су целог дана цео скуп занимале само једну:

_(таропслужеви тошјијски каплар Станоје са топџијом ислуженим Теодором одабрао је до 20 момака одабраних, који би као и до сада осим играња у колу, скакали, хрвали се и бацали камена.

Узео је 4 пара задњи точкова сељачких кола са целим прибором за вожење истих, набавио је 4 ступе дрвене у којима се туца со, кафа и т. д. метнуо ступе на шрагове истих задњака и чврсто увезао тако, да ступе стоје на задњацима (уста напред окренута) као год топови у лафетима; од ступаца истих кола направио је средством сена, и кучина, чистилице и тако намештени задњаци са ступама изгледаху у реду као батерија у бојном поредку; затим је одабране момке поставио по зади тих топова и разредио по правилу батеријске службе као послугу, 4 он — Станоје, као командир батерије увјао је коња и имао је трубача пешака на (белом коњу поред себе, који је умео свирати: „Гранатом,