Ратник

700 - КЊИЖЕВНОСТ

да вадимо из већ постојећих оно што ваља, па да се тако избегне бездељни губитак времена, читањем и писањем безкористнога“. ( тога гледишта је написат овај покушај ратне Филозофије, који није друго ништа, него збирка ратних начела, поједини великих војвода.

ПРЕГЛЕД НОВИНА,

За месец Октомбар

бСТавепарр:в пепе тинатвеће В]тафег. — (Септембар). —

С чега је постао значајан ушанчени положај код Плевне, по руски рат 1877. — (Писац наводи најпре, како је Русија рат са недовољном енагом одпочела и како је с почетним неуспесима цео свет изненадила. Шест месеци требало је од Дунава до Плевне, а одавде до Цариграда ни пуна два месеца. То је најбоља карактеристика. Догођаји око Плевне дали су многом закључку повода: да се онаки и онако брањени положај неможе нападом узети. Многи држе, да је тим доказано надмођје деФанзиве над оФанзивом и даће сви будући ратови тако се водити, т.ј. да ће нападач наступати па у згодном и утврђеном положају, дати се од противника напасти, (Ако овај буде луд. Ур.) Писац хоће посматрањем догођаја око Шлевне да докаже, дато мнење није темељито, г нарочито за немачеу војску, јер стратегичка и тактичка офанзива имају своју сталну вредност, коју никад изгубити неће. Први одељак доносећи у горњој свесци, сардржи операције руске од прелаза шреко Дунава до треће битке код Плевне. Писац узима у рачун снагу обеју војска и закључује да против 160.000 Руса стајало је 230.000 Турака. Истина он броји међу ове целу турску снагу од Цариграда и Црне Горе па до Видина и Рушчука; то му се мора признати, да су Руси у најмању руку ову последњу цифру у рачун узети требали, па према томе, јачом снагом рат одпочети. 0 руском операционом плану вели, да се Руси нису могли упуштати у дуготрајно обседање градова, па су намеравали, прелазом преко Балкана, измамити турску војску у отворено поље, но за ту смелу и жениалну мисао неимадоше довољне снаге. — Турском операционом плану пребацује деобу војске на троје, код Шумле, Видина и на Црнугору, коју је требало против главног противника концентрисати. Кад се је Осман кренуо, требао је те. жити, да се у Казанлику са Сулејманом сједини, и писац мисли да би онда са 100.000 војске били успели, а то доказује тобоже узмицањем Гурковим у кланце балканске, Ми нисмо тога мнења, него баш противнога, Ни мање ни више тим 100.000 неби: постигли, него да полупају и они главе о стење, а Руси би се као што и јесу, у кланцима уздржали, имајућ ту корист, што би им одпала Шлевна и тако снага у једном правцу