Ратник

ВОЈНА ГЕОГРАФИЈА. 61!

Србије, који су с Аустријанци пошли да се селе преко Саве, и стигнув теретни збег, скоро сав исече, а само умакну 1200 душа, што населе у Срему села Никинце и Хртковце, (Клименте). —

Колико је у опште Босна за локалну одбрану јака, (а сво важи и за цео крај на запад) а особито Уна, тако звана Крајина босанска, предео измеђ Санеип Коране ваљда се нигде тако добро не види, као из трогодишњег рата од 1188 до 1790.

Несрећним поразом ђенерала Валиса на Лупоглаву код Гроцке у Јулу 1789, Аустрија је са миром, који је начинила с Турском у Београду 11. бепт. 1789, изгубила скоро све оно, што је са пожаревачким пре 20 година добила, изгубила је т. ј. и Малу Влашку, и Србију, и Босанску Посавину, и град Нови. Граница јој дакле бијаше онака иста. као и у 1878, с том само разликом, што је Турцима сада припадала и Оршава на Дунаву, и Цетин и Дрежник према Слуњу.

Крајем лета 1787 огласи Турска Русији рат.

Аустрија, и тада уговорни савезник Русији, имала је и дужност и рачун, да и она у рат уђе, и цар Јосиф 80. Јануара 1788 огласи Турцима рат.

Размештај аустријске војске бијаше у почетку рата, овакав: у Галицији и Буковини принц Кобург, у Ердељу ђенерал Фабрис, у Банату ђенерал Вартенслебен, у Славонији ђенерал Митровски, према Босни ђенерал Девинс; иза њих главна сила у Угарској под ђенералом Ласдијем.

Шрема Босни (на спрам Уне) бијаше 20 батаљона, 85 гренадирских чета и 10 ескадрона.

Од прилике оволико и према Босни у Славонији (на Сави).

Пуних 6 месеци трајала је непрекидна борба на овој страни скоро без икаква успеха, јер аустријска војска,