Ратник

614 НАУЧНИ И пОУЧНИ ДЕО

Аустрија је увек о овоме мислила; ал нарочито од готодине 1440, кад јој је Русија први пут понудила Босну (с Херцеговином и Далмацијом), ова је идеја добила многоважне санкције, пошто ју је запечатио природни супарник аустријске државе, а замишљани протектор ових народа. И после 108 година, и пожеља и понуда буду извршене, јер човечанска Европа, у својој свечаној седници у Берлину реши, да роб остане роб....

Окупирање Босне у години 1878, и ако се неможе сматрати као војна операција, — јер је то Европа заповедила, Турска на то пристала, а народ небеше организован, — опет је ишло у главном оном истом пругом, којом је пошао био Лудвик Баденски, и којом је ишао принц Евгеније, — долином Босне од Брода на Сарајево. Али кад се сетимо, и у обзир узмемо, да је Далмација сада била у аустријској власти, те је и отуда једна колона наступала; да је Србија била сасвим неутрална, више него што је иначе суседна држава при обичном рату у својој близини; да је сама Турска по нужди пристала на окупацију, те никакве војске на бранику није било; да је народ хришћански морао да трпи окупацију, и према одредби Европе лојалан био; да се мухамеданско становништво само локално и без икакве организације одупирало папредовању уредне аустријске војске, — па опет какве је муке стало то окупирање, — онда бев устезања мора се признати, да Босна има врло велику моћ одбране према Аустрији, и даје данашња Аустрија неби могла, или тек десператно тешко, свладати, да су све околности другаче биле, и да је Босна била Босна. —

Стратигијске односе Босне према суседним јој покрајинама десно и лево, разгледаћемо кашње.