Ратник

624 НАУЧНИ И ПОУЧНИ ДЕО

редба за мобилизацију издата је у Берлину тек ноћу између Лљ и Ле Јула. О овим догођајима морало се је 77 то време (о Јула) већ знали. Дакле у време — У, Јула — када је у Берлин Француска објава рата већ стигла, Французи су имали на пруској граници 200.000 војника.

Истина, ове су трупе измарширале са својим мирним бројним стањем, а резерве — по 250 људи на баталион требале су према плану дабуду 9. дан по мобилизацији — "а Јуна — на зборном месту, а 18. дан — '/, Јула =— код свог оделења, ако је ово било још у своме гарнизону. Ло Јула дакле, бијаху, или бар требале су да буду резерве већине оделења у својим гарнизонима, како би се к оделењима на границу испратити могле. Отан пукова било је тешко знати, а често није се могао никако ни сазнати, почем војне власти управама жељезничким нису ни у чем на руку ишле. Последице овога биле су те, да су многа резервна оделења својим пуковима врло доцкан стигла. Општу забуну, а у исто доба и несавршеност плана Француске мобилизације, најбоље карактерише позната депеша команданта територијалне дивизије у Марсељу, коју је од невоље одправио: „Овде је 9000 резервиста, незнам куд с њима. Да би добио одушке, послаћу их у Алжир на транспортној лађи, која је у пристаништу !“

Много мирније и уредније вршила се је у исто доба мобилизација у Немачкој. (Све, па и најмање маленкости беху за случај рата са највећом тачношћу приуготовљене, све власти које су имале нешто да раде, тачно су биле извештене и све су се старале, да своје дужности неодложно изврше. Немачка мобилизација била је на сваки начин једноставнија него Француска, јерје њена допуњујућа трупа најпре у гарнизоне сазвана, како би се у подпуној ратној снази на границу изаћи могло. Немачка,