Ратник

908 - НАУЧНИ И ПоуЧНИ ДЕО

Да ли је у осталом требало Шипку одма напасти или не, то није никако питање за енергичног генерала, па ни онда, кад би му неуспех габровског оделења, познат био; а тај је морао знати, јер су житељи тога предела, сигурно жељно очекивали конац првог руског напада. Резултат тај није му могао непознат бити, кад је у село Шипку ститао. Генерал Гурко имао је 4 одабрана батаљона (елите), /љ батаљона пешачки козака, и баталион бугарске легије, осим коњице и 16 топова. Турци су се досад доста рђаво држали, а дух Гуркови трупа услед досадањи успеха распаљен; коњицу могао је деломице и за пешачку борбу употребити, а напослетку и са севера бити подпомогнут, на што се истина, са сигурношћу није могло рачунати. При свем том небеше руско надмоћје бог зна како знатно, јер непријатељ стајаше у утврђењима, који га добро заклањаху, па и ако су била окренута Фронтом к северу; а нарочито му је ишла у рачун непроходимост терена и доминирајући положај, дакле тактичка корист.

Но при околностима, као што тад владаху, нема сумње да је најбоље било што могуће пре нападати; јер ако би се може бити чекало, док се постигне споразумлење са Габровом, бивала би опасност све то већа, да ће Турци с леђа напасти, и да ће посада на Шипци, користећи се тим временом, и према југу одбрану удесити.

И то стоји, да су се Руси морали питати: „Што ће бити ако неуспемо“ па баш из тога разлога нису се имали напада плашити, јер прво и прво је посада на Шипци била привезана за овај положај од стране Габрове, па све ако би се и усудила "Гурка нападати, могао је овај њене офанзивне ударе са својом многобројном коњицом и артилеријом предусрести.

Неуспех је само онда могао опасним постати, кад би и с леђа Турци напали, а ово је бивало све то из-