Ратник

ПРЕЛАЗ РУДА ПРЕКО БАЛКАНА 811

„Хтедо да идем с Турчином горе у шанац, али ме „заустави један официр из штаба стрељачке бригаде. „Затим доведоше Руси једног свог стрелца, који је као „Татарин турски језик знао, и одправише га с Турчином, „са налогом, да доведе једног официра доле,“

„Турски војник се обрадова што је напшао на друга „вере мухамедове и оде с њиме к месту, где стајаше за„става и официри. Одатле отидоше сви уз брдо, а затим „сиђоше Турци с грудобрана.

„Ми смо наше стрелце упутили, да се за сваки слу„чај држе у заклону. Ја остадо са једним официром и „једним војником, који држаше мараму привезану за ба„јонет, на стази водећој к турском утврђењу.“

„На један пут пуче једна пушка (турска, из стре„Љачког ланца постројеног северно од утврђења; два „метка следоваше из рова, а непосредно за тим, — дуж „целе линије по поновљеном знаку, — осуше Турци пло„туне. Шредњи војници, од жбуна до жбуна скачући „прикупшше се код нас, и непрође ни пола сата, а утвр„ђење беше у нашим рукама. Татарина невидисмо више,“

Из овога приповедања видимо, да су Турци у последње време и према југу ровове ископали. Нада, да ће напад бити подпомогнут са северне стране, постојала, је и у редовима руски војника, била је дакле општа.

Турске вести о догођају на Шипци казују, да до 28. Јуна тамо није било више војске до један батаљон низама од 600 војника. После пада Хајнбогаза, повуче се баталион, који га је бранио на Шипку, а затим дође из Казанлика један баталион. Цела посада беше јака 1600 војника под командом Хулуси и Рашим паше. Од наоружања беше на Шипки 1 крупова батерија и 2 стара топа.

Кад је 5. Јула посада видила, да је обкољена, а Руси ју позвали да се за 24 сата преда, састадоше се