Ратник

РАСПИСИ ПО СВИМА ВОЈНИМ ГРАНАМА 199"

17. Амбулаторијски и трупни лекари, поред горе наведеног, морају свагда стављати при крају рапорте средњи број војника на лицу по роду оружја, и средњи целокупан број свих војника, који су се преко месеца у амбулаторији лечили, као и процент разболевања појединих родова оружја и целе трупе, што се у амбулаторији лечи. За бројно стање трупа обраћа се лекари појединим командантима трупа. Где у месту нема трупног лекара, него само лекар болнице, онда ће овај у рапорту болнице а под примедбом и на дну рапорта означити, колико је војске преко месеца у месту било и колико од сваког рода оружја,

18. Кад у болници има симуланата, ваља уз реч симулант ставити и болест, коју војник симулише н. пр. Тпишац (Ер! ја) ; Типап (угшта а): упаанз (теош теша Опџае) итд.

Примедба. У београдском сви трупни лекари подносиће рапорте као и до сад шефу трупних лекара а овај ће састављати општи рапорт за све амбулаторије.

19. Болнице већих гарнизона : београдска, нишка, крагујевачка, ћупријска, врањска, лесковачка, прокупљанска и куршумлијска подносиће уз месечне рапорте и главне показнице болесника, као што показује Формулар под »/. с тим што ће иза рубрике „остаје на нези“ показати ког су рода оружја болесници што остају на нези.

20. Дијагнозе амбуланата морају се такође бележити у рубрици : „амбуланти“ (види Формулар).

ИТ

Годишњи рапорти.

1. Све што је напред показано за месечне рапорте осим главних показница т. ј. у почетку рапорта показаће: колико се болесних по родовима оружја од прошле године затекло, колико их је преко године примљено и колико их је свега у болници лежало. Затим колико их је оздравило, колико умрло, онеспособило, кући пуштено или на други начин из болнице отишло и најзад колико је у болници за идућу годину остало.

После тога морају се побројати болести, с којима су војници преко године у болницу дошли.

да овим ће се побројати болести, заоставших од прошле године па онда болести умрлих и све као и у месечном рапорту.