Ратник

ВИ КА

НАПИСАО ПРУСКИ: ГЕНЕРАЛШТАБНИ ПУКОВНИК _

Шере.

(СВРШЕТАК)

У оно време, кад тактика небеше јошт тако независна од земљишта, био је поглавито главни задатак страуегији, да изнађе бојиште, да к' непријатељу трупе тако / доведе или пак понајвише да непријатеља тако очека, да се може битка бити под најповољнијим земљишним условима. То беше време. „положаја“; генералштаб је морао 4уто путовати да их изнађе, па да их ипак понајвише неупотреби. То небеше време вештине, већ увештачене стратегије, која се је као и какав прамен магле раздирала, чим је на чело војске дошао прави војсковођа пи генерал. Данас је сво гледиште један пут за свагда пропало. Заслуга је знања о рату, што је сад тако јасно обележено правило, које ће се тешко опет заборавити, да предмет свију стратегијских тежња, мора и треба да буде само непријатељ, а не земљиште.

Сад је задатак стратегије за битку тај, да непријатеља нађе и да га принуди на решење стављајући му избегавање опасније него ли предузимање решења; сам пак у Колико је год могућно да буде јачи и напослетку да створи такве услове, да са избореним успехом уништи противника.

Као што видимо дакле, пмамо основа да стратегију зовемо првом међу ратним вештинама. Ово у толико више,