Ратник

24 Р'А'Т НГИСК

Енглески делегати су нагињали да се Солунска Војска што пре транспортује: на западни фронт, правдајући то своје гледиште начелом: да треба на главном ратишту употребити највећи број трупа, али су били сложни са ђенералом Жофром, да је за сада немогућно то извршити, јер нема транспортних бродова.

Наш делегат, увиђајући да ће питање Солунскога фронта бити решено противу наших интереса, молио је, да се води рачуна о важности Солунскога фронта и он не ослаби, већ пошто пото појача.

„Важност Солунског фронта је велика. Са њега се најлакше и најбрже може овладати комуникацијом Берлин—Цариград. Одатле се најосетније може грозити Аустрији. У свакоме случају присуство Солунске војске задржаваће знатне непријатељске трупе, које би биле употребљене на западни или источни фронт. У политичком погледу напуштање Солунскога фронта имало би јаког утицаја на Грчку и Румунију и може се тврдити, да би ове земље биле изгубљене као савезници за Антанту. Зато Солунску Војску треба појачати и успособити је што пре за успешну офанзиву на север.“

После дуже дискусије по овом питању, Конференција у Шантију донела је следеће решење:

1.) Предузети општу савезничку офанзиву у што краћем року. Тачни датум одредиће споразумно Главни команданти савезничких војсака.

2.) Српску војску снабдети свима средствима и транспортовати у Солун.

3) За сада састав Источне (Солунске) војске не мењати.

4) Енглеско—француске трупе организовати за: планиски рат.

5.) Источна Војска код Солуна и талијанска војска код Валоне, држаће непријатеља под претњом офанзиве.

На тај начин, после велике борбе, успело се: да се одржи Солунски фронш, и шиме је постављена основа за наш даљи рад у циљу Ослобођења Србије и Уједињења нашег народа.

Ш.

Друга Конференција. Представн; та Савезничких Војсака одржана је у Шантију 15. новембра 1916. године, на којој је наш делегат поднео следећи меморандум :

За време ове зиме и идућега пролећа вероватно је, да ће непријатељ усвојити следећи план дејства на Балканском ратишту.