Ратник

28 РАТНИК

13.) Појачање Српске војске добиће се увођењем у српску војску добровољаца српске народности, који су сада као заробљеници у Русији и Италији.

14. Усваја се захтев српскога делегата, да се сви добровољци што пре транспортују ка Солуну.

На тај начин је завршена друга Конференција Савезника, на којој је наше питање решено много повољније него на првој Конференцији у Шантију.

ТУ.

Овако пројектована савезничка офанзива на пролеће 1917. године није дала жељени резултат, а стање на Солунском фронту постало је критично. Ову опасност појачали су нарочито два догађаја: припреме наших непријатеља да изврше једну јаку офанзиву противу Солуна и одлазак енглеских трупа са овога фронта на азијски и западни фронт.

Наша ситуација била је врло озбиљна. Катастрофа Русије и Румуније, неуспех наших Савезника на Западноме фронту, смањивање енглеских ефектива код Солуна и замореност наше војске чинили су наш положај врло критичним. Морал и поверење у победу код наших војника почели су падати. Непријатељ је био развио нарочиту пропаганду у овом циљу, зато су биле доведене трупе од Срба (Херцеговаца и Босанаца) и хрватске . јединице, које су биле распоређене по бугарским пуковима дуж целога фронта и које су пропагандом требале деморалисати нашу војску. У исто време непријатељ је отпочео пропаганду преко писама и новина, а нарочито преко „Београдских Новина“ штампаних ћирилицом за сељаке, које је у маси убацивао у наше ровове.

Врховна Команда је била предузела најенергичније мере, да се морал наше војске одржи на висини, али је требало радити и код наших Савезника, како у циљу појачања савезничких војсака, тако и у смислу доказивања неопходности смене са фронта и одмора Српске војске.

Поред осталих мера, Врховна Команда обратила се и Команданту Источне Војске и Америци, с молбом да се помогне Српској војсци. Молба упућена Команданту Источне Војске гласила је овако:

Српска Врховна Команда у више прилика износила је тешко физичко, морално и психичко стање у коме се налази Српска војска.

Сви последњи догађаји, како на Солунском тако и на осталим фронтовима нису ишли у прилог поправке овога стења, већ је оно бивало све теже и теже.