Ратник

СОЛУНСКИ ФРОНТ 31

доведе на Солунски фронт толико војске, колико захтевају његова важност и непријатељске снаге, које треба победити.

Поред Грчке војске, која треба тек да се организује, потребно је да сви Савезници пошаљу одговарајућа појачања, а било би особито корисно, ако би се и Американске трупе могле појавити на Солунском фронту.

5) Војнички и политички, а нарочито морални разлози који захтевају да ово овако буде, следећи су:

а) Веза Берлин—Цариград ·била би- пресечена.

. 6) Поразом Бугарске и Турска би била принуђена да закључи мир.

в) Србија, Бугарска и Турска располажу великим природним богаствима, које непријатељ искоришћује ради исхране своје војске као и ради других циљева.

Бугарска и, нарочито Турска, нису још исцрпиле своје резерве у људству и Немечка их може увек организовати, наоружати и упутити на. разне фронтове, као што је досада и радила.

г) Сви догађаји садашњег рата доказали су нам, да АустроУгарска представља слабо и болесно место централних сила. Њене трупе биле су увек најлакше побеђене, због чега је Немачка била приморана да одваја снаге са сопствених фронтова, да би парирала слабост своје савезнице. :

Избацивањем Бугарске и Турске из акције, савезничке трупе на Балкану могле би се имати на расположењу, да се баце противу Аустро-Угарске, нападајући с југа и веома грозећи позадини ових војсака на фронту, који у погледу фортификације. није никада озбиљно приправљен.

д) Појавом Солунске војске на Сави и Дунаву добио би се додир са Талијанском војском, ако би она наступала побеДНИЧКИ. ђ) Долазак Американских трупа на Солунски фронт имао би за нас, поред материјалног интереса, велику важност у погледу моралном. Ова. појава улила би Српској војсци нове наде у победимост савезничких војсака и учврстила би још више њено уверење у дефинитивну победу над непријатељем. Са своје стране непријатељ би у овој појави видео солидарност савезника и још један сјајан доказ несавладљиве воље за победом.

М. Пошто су све мере, које је била у овом циљу предузела Краљевска Влада и Врховна Команда остале безуспешне, то

је Врховни Командант, Њ. Кр. В. Престолонаследник Алексадар у месецу октобру 1917. године поверио Помоћнику Начелника