Ратник

–

СОЛУНСКИ ФРОНТ 35

Али, поред осталога, успех је зависан и од рационалне и веште употребе прираштаја снаге. Познати су догађаји, како се у овом погледу рат развијао на штету Савезника. Прилазак Турске и Бугарске централним државама искоришћен је до максимума, док улазак Италије и Румуније у рат на страну Савезника није дао жељене и очекиване резултате.

Један од капиталних узрока оваквом шоку рата било је потцењивање важности Балканскога фронта.

Три важна момента пропуштена су, кад је било могуће постићи на овоме фронту решавајуће резултате по исход рата:

1) У јесен 1915. године — када је Србија била прегажена услед недовољне и споре помоћи Савезника.

Свима су познати догађаји из овог времена, те је излишно понављати их.

Овим успехом непријатеља постигнуто је стварно формирање четворног непријатељског блока.

Немачка је одмах приступила организацији свих непријатељских снага, користећи се прираштајем људства Турске и Бугарске и богаством Србије.

2, У лето 1916. године указује се моменат, кад је било изгледа да се поправи учињена грешка из 1915. године.

Солунска Војска, ојачана реорганизацијом Српске војске и ако још веома заморене и исцрпљене великим и тешким борбама и одступањем преко Албаније, али пуне силнога одушевљења и воље за победом и ослобођењем Отаџбине, задржавши прво успешну непријатељску офанзиву од Битоља ка Солуну, предузела је снажну офанзиву у време кад и Румунија ступа у акцију. -

Са максимумом снаге и енергије требало је тада напасти Бугарску са севера и са југа, потући њену војску и пресећи везу Берлин—Софија— Цариград; али то не би учињено и Солунска Војска би остављена сама, да до крајњих граница своје снаге тежи поменутом циљу.

Благодарећи нарочито храбрости, примерном пожртвовању и истрајности Српске војске, непријатељска војска била је више пута тучена и Битољ са једним малим делом српске територије ослобођен.

Сем 8.500 заробљеника, 74 топа разног калибра, 63 митраљеза, 11.000 пушака и другог разног материјала, што је само српска војска задобила, непријатељ је свакако имао око 55.000 људи избачених из строја (од којих 10.000 погинулих).

Стање непријатељске војске почетком децембра ове године било је критично: трупе растројене и јако у моралу поколебане, и само још један напор, још једна победа и непри-

3»