Ратник

сз ст

РА РНРИТК

јатељ би био, врло вероватно, дефинитивно потучен. Али пошто није било довољно јаке резерве, победа није била искоришћена и непријатељ се брзо опоравио од првих неуспеха.

3) У пролеће 1917. године кад су на свима савезничким фронтовима отпочеле снажне офанзиве, кад је предстојала и руска и румунска офанзива, био је трећи моменат за решење акције на Балкану.

Солунска војска покушала је офанзиву, али се брзо увиљело, да она нема изгледа за успех, јер јој је недостајало средстава и снаге за постигнуће овога циља.

Док се бугарска војска у знатној мери појачала увођењем нових класа регрута и артилеријом, Српска војска није могла добити никакве попуне, већ се још ослабила губитцима услед болести и велике исцрпљености људства, а појачање од три нове француске и једне енглеске дивизије није се осетило услед непотпуног формацијског стања осталих јединица и евакуације болесних војника у маси.

Зато је потребно понова истаћи и нагласити учињене грешке и тешке последице, које су отуда произашле, да у исто време још једном у решавајућој фази рата укажемо на велики циљ, за који се треба заложити на овоме ратишту и огромне користи, које се његовим постигнућем могу извући, а са средствима која не искључују и не ометају велике офанзиве на главним ратиштима; јер ће нам то, може бити, сада после овога великога искуства бити јасније, него што је то било на прошлим париским конференцијама.

Б.

Садања линија непријатељскога фронта према Солунској Војсци полази од ушћа Струме у Јегејско Море, па иде западном обалом Тахинског језера, левом обалом реке Струме на језеро Бутково, јужним огранцима планине Беласице на Дојранско језеро, одавде у главном планинским гребеном српско-грчке границе, држећи и јужно истакнуте положаје, све до Сокола (к. 1388) закључно, одавде иде на север, остављајући источно села Старовину и Зович, где прелази преко Црне Реке, затим иде на Дабицу к. 1050 (источно од села Паралова) на Добромир, Караман, Раштане, к. 1248 (северозападно од Битоља), Црвена стена и између села Крани и Сливице излази на Преспанско језеро, затим на линију Хотешево—Томорош— Св. Наум између Преспанског језера и Охридског језера. Одавде северно од линије, која у главном иде преко Ђафе Глас (јужно од Берата) на ушће Војуше, држе слабе посаде аустријских трупа.

Река Струма не преставља озбиљну препреку, јер је преко целога лета и с јесени газна за пешаке и возове. Планински