Ратник

242 | РАТНИК

Последњих недеља рата, када сам врло јасно осећао, да су немачке снаге на измаку, да се њихова материјална и морална дезорганизација, њихов неред увеличавају, ја сам убрзао ударе, скраћивао међучинове, а то је Лудендорфа приморало да тражи милост.

1914. године, када Немци навалише на нас, немачки ђенералштаб имађаше обиман план, Шлифенов план, којим се циљало опкољавању француске војске са оба крила. Овај је план био рђаво изведен, нарочито од стране немачке Врховне команде, која није истински ни командовала својим армијама пустивши их самима себи, која је, у место да њима диригује, да их контролише, у ствари најћешће баш била диригована од стране својих потчињених армија. Немачка Врховна команда остаје сувише далеко од армија и не диригује њима ви у колико. Треба, истина, признати да управљање сличном масом није баш тако угодно; свака се од армија баца правцем право пред собом, залетајући се на непријатеља са стрмоглавном брзином. Клукова армија, између осталих, која се налазила на крајњем десном покретном немачком крилу, у овом погледу починила је чуда. Када се посматра дан за даном њено наступање кроз Белгију и северну Француску, човек бива истински изненађен брзином њеног кретања; то је права бујица, коју није лако ни зауставити ни регулисати.

Зар је овда чудновато што заповести Врховне команде трче за Клуком не стижући га2

Читали сте мемоаре Клука, Билова и Хаузена, који су командовали првим — деснокрилним — трима немачким армијама. Ови су мемоари од великог интереса. Они на сваком кораку документују грешке немачких виших команданата. 28. августа немачка Врховна команда наредила је Клуку да наступа западно од Оазе ка Доњој Сени. У место да то изврши, Клук хладно узима на себе и скреће у југоисточни правац. Врховна команда у осталом хита да да свој пристанак за ову промену. Исто је то радио Молтке 1870. године, када је увек својим одобравањем покривао иницијативе својих потчињених, често пута и врло неразборите. Нећак се понашао 1914. године тачно онако као ујак пре 44 године.

Клук, оснажен овим одобравањем, још више убрзава своје кретање. 3. септембра три од његових пет корпуса већ су прешли Марну. Тада за њим иде наређење Врховне команде, по коме он има да се ешелонира по дубини позапи друге немачке армије. То наређење јасно илуструје, да Врховна команда нема ни из близа идеју о правојситуацији, о томе где се у том тренутку налазе корпуси Клукове армије. Она их замишља знатно северније но што су они били у ствари; она