Ратник

248 – РАТНИК. Е__

Берлински гарнизон. — Берлински листови доносе овај извештај: ђенерал Сект (Зеескеф, шеф војне управе (министар војни), издао је детаљно наређење о саставу трупе, којој ће бити седиште у Берлину а која ће се звати „пук берлинске гарде“.

Ова трупа, која носи име пука, али има и коњице и артиљерије, биће формирана од људства узетог од пукова бр. 2, 4,5, 6 и 7, и од коњичких дивизија бр. !, 2 и 3. Пешадијски батаљони, замењиваће се тромесечно.

Најниже бројно стање биће:

Чета: 3 официра, 100 војника;

Митраљеска чета: 3 официра, 100 војника, 30 коња;

Минометна чета: 4 официра, 125 војника, 40 коња;

Ескадрон: 3 официра, 140 војника;

Батерија: 3 официра, 100 војника, 80 коња.

Сви официри и чиновници становаће у касарнама, изузев лекаре и ветеринаре.

АУСТРИЈА „

Аустро-угарска артиљерија у светском рату. — Инжињерски потпуковник Ајмансбергер (Ептаппзђегсег) држао је у бечком научничком клубу, по позиву управе аустријског артиљеријског удружења, предавање „О артиљерији аустро-мађарске монархије у светском рату.“ Бечки су се листови опширније бавили овим предавањем, и из једног од њих ми доносимо овај извод онако како га је дотични војни лист донео.

Предавач је пре свега изнео тешкоће, на које је наилазило одобрење кредита за спрему војске у обома парламентима дунавске монархије, из чега је произлазило, да су конструктери стварног наоружања трупе увек били далеко напред, тј. увек су били пре готови са израдом него што су кредити одобравани. Обука великог дела активног, а доцније и резервног официрског кора у Хајмашкеру (Угарска Панонија), била је у сваком погледу одлична.

Пешадија је васпитавана у најстрожијем офанзивном духу и она, при својим одлучним, често и пренагљеним нападима, не хтеде сачекати дејство сестринског рода оружја, због чега је понекад трпела врло тешке губитаке. Али било је и супротних случајева. Тако је при једном нападу у Србији 1914. године једна аустро-угарска батерија гађала позицију правом плотунском паљбом, те је положај заузет скоро без губитака.

Начело штедње муниције није увек било правилно схваћено од стране неких артиљеријских официра, чиме је у извесним случајевима био доведен у питање и сам циљ борбе.