Ратник

250 | ____РАТНИК_

ФРАНЦУСКА

Војни буџет за 1921. — Државни прорачун, у колико се војске тиче, има два главна дела: војни буџет у правом смислу и трошкови на војне експедиције које има да плати непријатељ. Урачунавајући издатке на рајнску војску, војни се буџет пење на 6 милијарди 546.875,210 франака, чему треба додати ! милијарду 549 664,326 фр. издатака на основу још неостварених кредита из прошле године. Према томе, укупно, предвиђени војни издатци за 1921. годину износе 8 милијарди 141.539,536 франака. — Од ове суме предвиђа се могућно смањивање приближно за 1'/ милијарду (уштеде, неутрошени кредити, приходи и т. д.)

Главни нови издатци и повећања односе се на: поправку официрског стања, колонијалне трупе, плате грађанског радништва, физичку наставу, експедиције у Африци (Мароко), Сирији и Киликији, жандармерију, васпитање војне сирочади.

Пропорционално је смањивање на партији техничког особља (које одлази на боље плаћене положаје ван војске, те се мора. струка преорганизовати на скученијој основи, прибегавајући место тога помоћи грађанске снаге, због чега је и унета велика нова сума на „плате грађанског радништва“), на коњици, наоружању и извесним принадлежностима.

Буџет има да прође кроз комору.

Преустројство коњице. — Од 1920. године на овамо француска је коњица прилично смањивава. Број кирасирских пукова сведен је на пола, број самосталних дивизија од десет на шест, а смањен је и број пукова по корпусима. Коначна реорганизација војске, на којој се сад ради, ако је веровати гласовима, завешће још већа смањивања; нестало би нпр. четири корпусна пука или ће бар број ескадрона пукова бити сведен од 4 на 3. ј

Против ових намера већ се дижу јаки гласови. Ђенерал Веган (Меусапд) својим чланком у Реуце де Самајепе изазвао је општу пажњу војних кругова на ово питање. Ђенерал Лавињ-Девил учинио га је предметом читаве серије студија и изнео убедљиве противразлоге. Сам ђенерал Дибоа (кандидат за маршала), преустројилац сомирске школе, енергично указује на велике услуге, које је француска коњица указала у у светском рату баш у часовима највеће опасности и да је она 1918. на Изери спасла ситуацију. Износи славан рад 6., 1. и 9. коњичке дивизије и 7. хусарског пука (корпусног). У Енглеској, упливом ђенерала Хега, питање о коњици остало је нетакнуто, пошто је тамо већ раније обука коњице реформисана са погледом на нова срества извиђања. У Француско;