Ратник

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Генерал Сарај: МОЈЕ КОМАНДОВАЊЕ НА ИСТОКУ (1916.—1918.).

Париз, Е. Фламарион, издавгч.

(бепега! Загга : Моп соттапдетеп! еп Опеп! (1916.—1918.)у Рагл5, Егпез, Наттапоп.

Књига ђенерала Сараја послужиће као прилог за студију наших операција на Солунском фронту. Обимна по садржају и документима она ће пружити довољно материјала и нама при жељи, да се упознамо детаљније са догађајима који су се збивали од краја 1915. до почетка 1918. год.

Књига је, можда, још више интересантна по ономе што садржи о раду наших савезника на томе фронту. Тек, у сваком случају, она заслужује да буде читаоцима „Ратника“ приказана. Више ће светлости бити бачено на многе догађаје.

14. октобра 1915. год. телеграфише ђенералу Сарају војвода Путник „да војничка ситуација захтева да француске трупе буду што је могућно пре у Нишу.“ Одговор је био: „Није могућно кренути се за Ниш са снагама којима располажем а да се не бацим у авантуру.“ И српски војни делегат, вели писац, инсистирао је да се пошаљу француске трупе тамо где је српска Врховна Команда захтевала. Али узалуд; улога ђенерала Сараја састојала се у томе: да стави до знања свима, да француска није дошла да одговори на све локалне потребе но да ће имати сектор на ком ће оперисати снагама којима располаже и по свом програму. |

Са наше се стране захтевала само бржа помоћ; захтев. коме се није могло удовољити. Отвара се кореспонденција која је у главном овако текла:

16. октобра он је телеграфисао пуковнику Фурнијеу о томе како схвата своју улогу и задатак. Одговор пуковника Фурнијеа, војног француског аташеа при српској Врховној Команди, тражио је да искрцане трупе код Струмице замене одмах српске трупе, које ће бити повучене ка северу и бити употребљене у правцу где Бугари наваљују највећом снагом. Треба ли и једном речи објашњавати потребу која је налагала да